Put u inostranstvo autom — dokumenta, oprema i pravila koja se razlikuju od naših

Vožnja u inostranstvu retko puca na velikim stvarima. Ljudi ne zaboravljaju pasoš — zaboravljaju zelenu kartu, punomoćje za tuđi auto ili vinjetu koja se kupuje pre ulaska na auto-put, pa umesto odmora dobiju kaznu na licu mesta u valuti koju nemaju.

Ovo je lista svega što se proverava pre polaska, plus razlike u pravilima koje najčešće iznenade vozača iz Srbije.

Dokumenta koja moraš imati

• Vozačka dozvola. Srpska nacionalna dozvola priznaje se u većini evropskih zemalja. Za pojedine zemlje van Evrope traži se međunarodna vozačka dozvola, koja se izdaje u Auto-moto savezu uz važeću domaću i važi godinu dana.
• Saobraćajna dozvola vozila kojim putuješ, sa važećom registracijom.
• Zelena karta — međunarodna isprava o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti. Bez nje ne prolaziš granicu zemalja koje je traže, a osiguranje se tada kupuje na prelazu, skuplje.
• Pasoš ili lična karta, u zavisnosti od zemlje i režima ulaska.
• Punomoćje ako vozilo nije tvoje.

Za vozila mlađa od godinu dana ili sa privremenim tablicama proveri i da li tvoja registracija uopšte važi van zemlje — privremene oznake imaju kraći rok i ograničenja koja se lako previde. Ako vozilo ima montiranu gasnu instalaciju, u pojedinim garažama i na trajektima ulazak je zabranjen, pa ti treba i atest koji to dokazuje.

Fotokopije nisu zamena za original. Napravi ipak fotografije svih dokumenata na telefonu — ako original nestane, postupak prijave je mnogo lakši kada imaš brojeve i datume.

Punomoćje za tuđe vozilo

Ako auto nije registrovan na tvoje ime, treba ti pisano ovlašćenje vlasnika. Za putovanja u većinu zemalja regiona traži se punomoćje overeno kod javnog beležnika, po pravilu prevedeno na jezik zemlje ili barem na engleski, sa jasno navedenim podacima vozila, vlasnika i lica koje vozi, kao i periodom važenja.

Ista logika važi i za vozila na lizing ili službena vozila firme — tu se traži potvrda lizing kuće, odnosno ovlašćenje pravnog lica. Zovi svoju osiguravajuću kuću i lizing kuću bar nedelju dana pre puta; papir se ne izdaje istog dana.

Vinjete i putarine

Sistemi naplate se razlikuju od zemlje do zemlje i tu se prave najčešće greške:

• Vinjeta (nalepnica ili elektronska) — kupuje se pre ulaska na auto-put i važi vremenski. Ovaj sistem koriste, između ostalih, Slovenija, Austrija, Mađarska, Bugarska i Rumunija.
• Naplatne rampe po pređenom putu — Srbija, Hrvatska, Grčka, Italija, Turska. Plaća se na izlazu, gotovinom ili karticom.
• Kombinovani sistemi — u nekim zemljama pored vinjete postoji i posebna naplata za tunele i mostove.

Elektronska vinjeta se kupuje preko zvaničnog sajta ili aplikacije te zemlje. Izbegavaj posrednike sa velikom proviziom i sajtove koji liče na zvanične — prevara sa lažnim vinjetama je česta pred sezonu. Trošak domaće putarine unapred proveri na strani cena putarine.

Obavezna oprema — nije svuda ista

Srpski propis traži da u vozilu imaš sigurnosni trougao, prsluk, rezervni komplet sijalica i aparat za gašenje požara, uz opremu za prvu pomoć. U inostranstvu se spisak razlikuje, a razlike su često sitne i skupe:

• prsluk se u većini zemalja nosi u kabini, ne u prtljažniku — jer se oblači pre izlaska iz vozila
• u nekim zemljama je obavezan prsluk za svakog putnika
• alkotest u vozilu je u pojedinim zemljama propisan
• zimska oprema ima različite datume i uslove, pa se sezonsko pravilo iz Srbije ne prenosi automatski

Pravilo koje uvek prolazi: nosi prsluke za sve putnike, trougao, sijalice, prvu pomoć i aparat, pa nemaš o čemu da razmišljaš. Za domaći deo pravila pogledaj tekst o zimskoj opremi.

Ograničenja brzine u regionu

Osnovna ograničenja se razlikuju, a radari ne praštaju turisti ništa više nego domaćem vozaču. Orijentaciono, u naselju je gotovo svuda 50 km/h, van naselja najčešće 80 do 90, a na auto-putu 130 km/h u većini zemalja regiona, sa izuzecima naniže i naviše.

Dva pravila koja rešavaju sve nedoumice: znak na putu je jači od bilo koje tabele iz teksta, a mnoge zemlje snižavaju ograničenje po kiši. Ako te zanima kako se meri i kako stiže kazna, to je detaljno objašnjeno u tekstu o kamerama i radarima.

Alkohol: granica se menja preko granice

Ovo je najčešći način da neko sa srpskim tablicama ostane bez para i vremena. U regionu se granice kreću od nulte tolerancije do 0,5 promila, a za mlade i profesionalne vozače gotovo svuda važi nula bez obzira na opštu granicu.

Ako prelaziš granicu, računaj na nulu. To je jedina vrednost koja je ispravna u svakoj zemlji.

Domaće granice i sankcije objašnjene su u tekstu o alkoholu za volanom.

Deca i sedišta

Pravila o prevozu dece su u EU ujednačena po visini i uzrastu deteta, ali kontrole su strože nego kod nas i kazne veće. Sedište mora biti odgovarajuće za masu i visinu deteta, pravilno vezano, a vazdušni jastuk isključen kada je sedište okrenuto suprotno od smera vožnje na prednjem sedištu.

Ako iznajmljuješ auto u inostranstvu, sedište rezerviši unapred — na licu mesta ih često nema dovoljno. Kako to izgleda po domaćim pravilima, piše u tekstu o deci u automobilu.

Kazne na licu mesta

U većini zemalja policija stranom vozaču izriče kaznu koja se plaća odmah. Ako je ne platiš, moguće je zadržavanje vozila ili dokumenata do plaćanja. Nekoliko praktičnih stvari:

• drži nešto gotovine u lokalnoj valuti ili evrima, ne računaj na karticu svuda
• traži potvrdu o plaćanju i sačuvaj je do povratka
• kod prigovora traži zvaničan zapisnik; usmena rasprava na putu ne vodi nikuda
• kazne iz nekih zemalja stižu i poštom mesecima kasnije, preko sistema razmene podataka o vlasnicima vozila

Pre nego što uđeš na granicu

Gužve na prelazima su najveći gubitak vremena na putu ka moru, a i najveći izvor nervoze koja se posle prenosi na vožnju. Uživo stanje proveri preko kamera sa graničnih prelaza i planiraj alternativni prelaz ako je čekanje duže od sat vremena.

Uz to, pre polaska:

• proveri rok važenja registracije, vozačke dozvole i pasoša (mnoge zemlje traže pasoš važeći još tri do šest meseci)
• obavesti banku da putuješ ako koristiš karticu za gorivo i putarinu
• skini offline mape za rutu — u romingu van EU podaci umeju da budu skupi
• zapiši broj polise osiguranja i broj asistencije na putu

Gradske zone koje ne postoje kod nas

U zapadnoj Evropi je uobičajeno da centar grada nije otvoren za sav saobraćaj. Italijanske zone ograničenog saobraćaja obeležene su kamerom na ulazu i kaznom koja stiže poštom mesecima kasnije, a strani vozač po pravilu shvati da je uleteo tek kada dobije koverat. U nemačkim i francuskim gradovima postoje zone niske emisije u koje se ulazi samo sa nalepnicom koja odgovara ekološkoj klasi vozila; nalepnica se naručuje unapred, jer se na licu mesta ne izdaje.

Uz to idu i različiti sistemi parkiranja: obeležene zone po bojama, automati koji ne primaju kartice iz inostranstva, aplikacije koje traže lokalni broj telefona. Najsigurnije je parkirati u garaži prvog dana i tek onda razmišljati o uličnom parkiranju, kada vidiš kako sistem funkcioniše. Kako to izgleda po domaćim pravilima i koliko košta greška, piše u tekstu o kaznama za parkiranje i zaustavljanje.

Ruta koja izgleda kraće nego što jeste

Navigacija računa kilometre i vreme, ali ne računa kakva je vožnja. Prečica preko planinskog prevoja u odnosu na auto-put često donese pola sata uštede na papiru, a oduzme dva sata iz vozača — serpentine, spori kamioni, nizbrdice na kojima se kočnice greju i deonice bez signala. Sa punim autom i decom to nije ušteda nego kazna.

Pre polaska pogledaj rutu na mapi, ne samo u aplikaciji: gde su granični prelazi, koliki je razmak između benzinskih stanica, ima li trajekta koji ima red vožnje i deonice koje se plaćaju posebno. Ako ruta ide preko planine, planiraj i pauzu pre spusta — hladne kočnice na početku nizbrdice vrede više od bilo kakve uštede u vremenu.

Kad te zaustavi policija u zemlji čiji jezik ne govoriš

Postupak je isti svuda: zaustavi se tamo gde ti se pokaže, ugasi motor, upali sva četiri pokazivača ako stojiš na kolovozu i ostani u vozilu dok ti se ne priđe. Ruke drži na volanu i ne vadi dokumenta dok ne budu tražena — pokreti koji kod nas prolaze kao normalni u nekim zemljama izazivaju nervozu.

Ako ne razumeš zbog čega si zaustavljen, traži da ti se pokaže odredba ili iznos na uređaju, i traži pisanu potvrdu za sve što platiš. Prevodilac na telefonu je legitiman alat i policija ga u većini zemalja prihvata. Ono što nikad ne prolazi je nuđenje novca „da se reši na licu mesta" — u velikom broju zemalja to je krivično delo, a ne pokušaj dogovora.

Kvar i nezgoda u inostranstvu

Ako se pokvariš, prvo zovi asistenciju iz svoje polise, a ne prvog šlepera koji naiđe — cena vuče bez pokrića zna da bude veća od popravke. Ako imaš nezgodu, popuni Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi; obrazac je isti u celoj Evropi, samo na drugom jeziku, pa se polja poklapaju red po red sa srpskom verzijom.

Policiju obavezno zovi kada ima povređenih, kada je oštećeno vozilo koje se ne može voziti, kada u nezgodi učestvuje vozilo sa stranim tablicama ili kada druga strana odbija da popuni izveštaj. Ceo postupak korak po korak imaš u tekstu šta raditi posle sudara.

Povratak i carinske sitnice

Na povratku najčešće „zapinju" stvari koje nemaju veze sa vožnjom: količina robe koja se unosi bez plaćanja dažbina, gorivo u kanisteru i kućni ljubimac bez papira. Ako voziš psa ili mačku, pasoš za ljubimce i čip su obavezni, a neke zemlje traže i tretman protiv parazita u određenom roku pre ulaska.

Gorivo u rezervnom kanisteru je u pojedinim zemljama zabranjeno ili količinski ograničeno, a u ferry saobraćaju gotovo uvek nije dozvoljeno.

Kratko, pre polaska

• vozačka, saobraćajna, pasoš, zelena karta — sve sa važećim rokom
• overeno punomoćje ako auto nije tvoj
• vinjeta kupljena na zvaničnom mestu, pre ulaska na auto-put
• prsluci za sve putnike u kabini, trougao, prva pomoć, sijalice, aparat
• nula promila, bez izuzetka
• broj asistencije i polise upisan u telefon

Sve što se proverava pre puta staje u petnaest minuta uveče pre polaska. Sve što se ne proveri, čeka te na graničnom prelazu ili na prvom radaru.