Vožnja po snegu i poledici — kretanje, kočenje i izvlačenje

Sneg i led ne traže hrabrost nego strpljenje. Na utabanom snegu prianjanje padne na trećinu onoga na suvom asfaltu, a na ledu i na desetinu — što znači da svaka radnja mora biti sporija, mekša i planirana ranije nego inače.

Ovaj tekst je o tehnici: kako se kreće, kako se koči, kako se prolazi kroz krivinu i šta se radi kada vozilo krene svojim putem.

Sve radi mekše

Osnovno pravilo zimske vožnje glasi da svaka komanda mora biti postepena: gas se dodaje mekano, koči se rano i lagano, a volan se okreće bez trzaja. Nagla radnja na klizavoj podlozi prekida prianjanje koje ionako jedva postoji.

Iz toga sledi i druga stvar: sve se radi ranije. Kočenje počinje mnogo pre nego što bi počelo na suvom, a namera se najavljuje pokazivačem pravca ranije, da bi vozila iza imala vremena.

Kretanje sa mesta

Kod ručnog menjača kreni u drugom stepenu prenosa i puštaj kvačilo sporije nego obično — manji obrtni moment znači manju šansu da točkovi prokližu. Kod automatika koristi zimski režim ako postoji, a gas dodaj minimalno.

Ako točkovi prokližu, otpusti gas potpuno umesto da dodaješ. Točak koji se okreće u mestu topi sneg i pravi led ispod sebe, pa svaki sledeći pokušaj postaje teži.

Kočenje

Koči rano, lagano i pravo. Ako vozilo ima ABS, pritisni papučicu do kraja i drži je — vibracija je normalan rad sistema, ne kvar. Kod vozila bez ABS-a koči do granice blokiranja, uz kratko otpuštanje ako se točkovi zaključaju.

Nikada ne koči i ne skreći istovremeno na ledu. Guma ima ograničenu količinu prianjanja i troši je ili na kočenje ili na skretanje — nikad na oboje.

Motorna kočnica

Na nizbrdici usporavaj nižim stepenom prenosa, uz kratke pritiske na kočnicu kada brzina naraste. Stalno držanje kočnice na klizavoj nizbrdici blokira točkove i pretvara vozilo u sanke.

Kod automatskih menjača isto se postiže ručnim režimom ili programom za nizbrdicu, a kod hibrida i električnih vozila regenerativnim kočenjem — koje na ledu treba smanjiti, jer i ono deluje na pogonske točkove.

Krivina

Brzinu smanji pre krivine, na pravcu. Kroz krivinu prolazi sa konstantnim, minimalnim gasom, bez kočenja i bez naglog dodavanja. Pogled usmeri tamo gde želiš da izađeš — ruke prirodno vode vozilo za pogledom.

Ako u krivini shvatiš da ideš prebrzo, prvo otpusti gas i ispravi volan koliko situacija dozvoljava. Kočenje u punom skretanju na ledu gotovo uvek završi izlaskom sa putanje.

Kada zadnji deo pobegne

Ako zadnji deo vozila krene u stranu, skreni volan u smeru proklizavanja — dakle tamo gde zadnji deo ide — i otpusti gas bez naglog kočenja. Pogled drži tamo gde želiš da vozilo završi.

Korekcija mora biti brza ali mala. Prevelik okret volana pravi novo proklizavanje u suprotnom smeru, koje se teže hvata od prvog.

Kada prednji deo ne skreće

Ako volan okreneš, a vozilo nastavi pravo, to znači da prednji točkovi klize. Rešenje je smanjiti ugao skretanja i otpustiti gas — kada guma povrati prianjanje, vozilo će početi da skreće.

Držanje volana u punom skretanju samo pogoršava stanje, jer guma pod tim uglom nema šanse da uhvati podlogu.

Poledica koja se ne vidi

Najopasniji je tanak sloj leda koji izgleda kao vlažan asfalt. Nastaje pri temperaturama oko nule, najpre na mostovima, u tunelima, u senci i u kotlinama — dakle na mestima gde je vazduh hladniji nego na ostatku puta.

Znaci na koje treba obratiti pažnju: volan koji odjednom postane lakši, tišina umesto uobičajenog šuma guma i temperatura spolja blizu nule. Kada ih uočiš, uspori bez naglih pokreta.

Razmak zimi

Na snegu razmak mora biti najmanje šest sekundi, a na ledu i deset. To izgleda preterano dok se ne izračuna kočni put — na ledu on može biti i desetostruko duži nego na suvom.

Kako se razmak meri brojanjem od fiksne tačke, u tekstu o bezbednom rastojanju.

Uzbrdica i nizbrdica

Uzbrdo se ide bez zaustavljanja, sa konstantnim, umerenim gasom — jednom zaustavljeno vozilo na klizavoj uzbrdici najčešće više ne može da krene. Zato sačekaj da se deonica ispred oslobodi pre nego što kreneš uz nju.

Nizbrdo brzinu drži motorna kočnica, a ne papučica. Ako je nizbrdica duga i klizava, spusti se u nižem stepenu prenosa i ne dozvoli da brzina raste.

Kolone i zastoji zimi

Zimski zastoji umeju da traju satima, posebno na planinskim deonicama i pri iznenadnom snegu. Zato u vozilu treba da postoje ćebe, voda, nešto hrane i pun rezervoar — motor koji radi zbog grejanja troši gorivo.

Ako stojiš duže vreme sa uključenim motorom, povremeno proveri da izduvna cev nije zatrpana snegom, jer se izduvni gasovi tada vraćaju u kabinu.

Izvlačenje iz snega

Ako zaglaviš, ne daj gas do kraja — točak koji se vrti pravi led. Očisti sneg oko točkova, ispravi ih pravo i pokušaj tehniku ljuljanja: napred-nazad, sa minimalnim gasom, koristeći inerciju.

Podmetanje daske, otirača ili peska ispod pogonskih točkova radi bolje od svakog dodavanja gasa. Ako ne ide iz nekoliko pokušaja, zovi pomoć umesto da praviš led ispod vozila.

Pre polaska

• očisti ceo automobil — krov, stakla, svetla i tablice
• proveri da izduvna cev nije zatrpana snegom
• proveri pritisak u gumama i nivo tečnosti za pranje
• uzmi lopaticu i strugač, a za planinu i lance
• proveri prognozu i stanje na putevima pre nego što kreneš

Kompletna zimska priprema je u tekstu o pripremi automobila za zimu, a šta se računa u obaveznu opremu u tekstu o zimskoj opremi.

Kako se vozi po neočišćenom putu

Na deonicama koje nisu očišćene najbolje prianjanje je u tragovima koje su ostavila vozila ispred, ali samo dok su ti tragovi svež sneg. Kada se utabaju i izglačaju, oni postaju najklizaviji deo puta, pa je tada bolje voziti malo pomerenije, po snegu koji nije zbijen.

Prilikom skretanja i kočenja izbegavaj prelazak preko granice između očišćenog i neočišćenog dela kolovoza — točkovi tada imaju različito prianjanje sa leve i desne strane, što vozilo vuče u stranu. Ako moraš da pređeš tu granicu, uradi to pravo i bez kočenja.

Zimska kolona i planinski prevoj

Na planinskim deonicama zimi se najčešće ne zaglavi jedno vozilo nego ceo pravac. Dovoljno je da jedno vozilo bez zimske opreme stane na usponu, i iza njega se stvori kolona koja ne može da krene. Zbog toga se za planinu nose lanci i kada gume ispunjavaju uslov, a stanje na putu proverava pre polaska.

Ako te zastoj zatekne, ostani u vozilu, uključi sva četiri pokazivača i povremeno proveri da izduvna cev nije zatrpana snegom. Motor koji radi radi grejanja troši gorivo, pa se pun rezervoar zimi ne planira kao luksuz nego kao deo opreme.

Česta pitanja

Kako da krenem uz brdo po snegu? U drugom stepenu prenosa, sa minimalnim gasom i sporim puštanjem kvačila. Ako točkovi prokližu, otpusti gas umesto da dodaješ.

Šta da radim kada zadnji deo pobegne? Skreni volan u smeru proklizavanja, otpusti gas i gledaj tamo gde želiš da izađeš. Korekcija mora biti brza, ali mala.

Koliki razmak zimi? Najmanje šest sekundi na snegu i deset na ledu, jer kočni put može biti višestruko duži nego na suvom.

Da li ABS pomaže na ledu? Pomaže da zadržiš upravljivost, ali ne skraćuje kočni put na podlozi na kojoj prianjanja praktično nema.

Pogon na sve točkove nije čarolija

Vozila sa pogonom na sva četiri točka bolje kreću i lakše se izvlače iz snega, ali koče i skreću isto kao i ostala. To je najčešći izvor prekomernog samopouzdanja zimi: vozač koji je bez problema krenuo i ubrzao veruje da će i zaustaviti se jednako lako, a kočni put mu je isti kao i kod vozila sa jednim pogonom.

Isto važi i za sisteme kontrole proklizavanja i stabilnosti. Oni sprečavaju gubitak kontrole dok postoji prianjanje, a na ledu prianjanja praktično nema. Zimske gume ostaju jedina stavka koja stvarno menja fiziku.

Vožnja u nizu i vidljivost

Sneg koji se diže iza vozila potpuno oduzima vidljivost onome ko vozi iza, posebno na otvorenom putu i iza kamiona. Zbog toga se zimi drži veći razmak i kada kolovoz izgleda dobro — ne samo zbog kočenja nego i zbog toga da bi se uopšte videlo šta se dešava ispred.

Kada pretičeš vozilo koje diže sneg, računaj na nekoliko sekundi potpune bele pred vetrobranom. Ako to nije prostor koji možeš da priuštiš, preticanje se odlaže.

Priprema pred zimski put

Zimska relacija se planira drugačije od letnje: računa se duže vreme putovanja, proverava stanje na deonici i prognoza, i uzima pun rezervoar. Ako put ide preko planinskog prevoja, lanci idu u prtljažnik bez obzira na to kakve su gume, jer se stanje na prevoju menja tokom dana.

Uz to, u vozilu treba da postoje topla odeća, ćebe, voda i nešto hrane. Zimski zastoji zbog nezgode ili čišćenja puta znaju da traju satima, a vozilo koje stoji sa uključenim motorom troši gorivo — pa polupun rezervoar u tom trenutku postane ozbiljan problem.

Zašto se najviše greši na kraju vožnje

Zimske nezgode se često dešavaju u poslednjim kilometrima puta, u naselju, na malim brzinama. Razlog je jednostavan: vozač je prošao teži deo puta, opustio se i vratio na uobičajeni stil vožnje, a sporedne ulice su najčešće neočišćene i najklizavije.

Zbog toga poslednji deo puta zimi traži istu pažnju kao i onaj na otvorenom putu. Kretanje na uzbrdici iz sporedne ulice, kočenje pred pešačkim prelazom i skretanje preko utabanog snega su tri situacije u kojima zimske gume vrede najviše.

Kratko, za pamćenje

• sve mekše i sve ranije — gas, kočnica i volan
• kreni u drugom stepenu, a kada točkovi prokližu otpusti gas
• nikad kočenje i skretanje istovremeno
• proklizavanje zadnjeg dela: volan u smeru klizanja, pogled tamo gde želiš da izađeš
• razmak šest sekundi na snegu, deset na ledu