Alkohol za volanom — granice, stepeni alkoholisanosti i šta sledi kad se pređu

Alkohol je jedini faktor u saobraćaju koji istovremeno pogoršava sve što je vozaču potrebno: vreme reakcije, procenu brzine, sposobnost da se prati više stvari odjednom i — što je najgore — sposobnost da vozač proceni sopstveno stanje. Zbog te poslednje stavke zakon ne ostavlja procenu vozaču nego postavlja merljivu granicu.

U nastavku: koliko sme ko, kako se stepeni alkoholisanosti pretvaraju u kazne, šta znači odbijanje testiranja i šta se dešava sa osiguranjem.

Opšta granica

Vozač ne sme da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola. Za većinu vozača granica je 0,20 miligrama po mililitru krvi — do te vrednosti se, u smislu zakona, ne smatra da je vozač pod dejstvom alkohola. Sve preko toga je prekršaj, a težina sankcije raste sa izmerenom vrednošću.

Važno je razumeti da granica nije „dozvoljena količina pića". Ista čaša kod dve osobe daje sasvim različit rezultat, u zavisnosti od telesne mase, pola, brzine metabolizma, hrane i vremena koje je prošlo. Nijedna računica na salveti nije pouzdana.

Za koga važi nula

Postoji čitava grupa učesnika za koje ne postoji nikakva tolerancija — u organizmu ne sme biti alkohola ni u tragovima:

• vozač vozila registrovanog za prevoz više od osam lica, kao i vozila najveće dozvoljene mase preko 3.500 kg
• vozač koji obavlja javni prevoz lica ili stvari
• vozač vozila kojim se prevoze opasne materije ili se vrši vanredni prevoz
• vozač vozila kategorija AM, A1, A2 i A (mopedi i motocikli)
• instruktor vožnje tokom praktične obuke
• kandidat za vozača tokom obuke i polaganja ispita, kao i ispitivač
• vozač sa probnom vozačkom dozvolom i lice koje ga nadzire
• vozač vozila sa pravom prvenstva prolaza i vozač vozila pod pratnjom

Za sve njih i najmanja izmerena vrednost znači prekršaj. Ograničenja koja inače prate probnu dozvolu opisana su u tekstu o probnoj vozačkoj dozvoli.

Stepeni alkoholisanosti

Zakon ne poznaje jednu kaznu za „vožnju pod dejstvom alkohola" nego niz stepena, od blage do potpune alkoholisanosti. Svaki stepen ima svoju odredbu, svoj raspon novčane kazne i svoje dodatne mere. Praktično, što je izmerena vrednost veća, to je i skok u sankciji veći — razlika između dva susedna stepena zna da bude i desetostruka.

Zato je pogrešno razmišljati o tome „koliko sam pio", a ispravno o tome da izmereni broj određuje sve. Uređaj se ne pregovara.

Kazne po stepenima

Iznosi i mere su iz kaznenih odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja. Konkretan slučaj sa svim detaljima možeš da proveriš u kalkulatoru kazni.

Odbijanje testiranja

Vozač koji odbije da se podvrgne utvrđivanju prisustva alkohola ili psihoaktivnih supstanci — alkometrom, drogo-testom ili stručnim pregledom u zdravstvenoj ustanovi — tretira se po najstrožoj odredbi. Kazna je od 100.000 do 120.000 dinara uz zatvor od najmanje 15 dana.

Drugim rečima, odbijanjem se ne dobija ništa. Isti tretman se primenjuje bez obzira na to koliko je vozač zaista popio, pa je odbijanje po pravilu skuplje od bilo kog rezultata osim najtežih.

Alkohol posle nezgode

Lice koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi ne sme da uzima alkohol ni psihoaktivne supstance dok se ne izvrši uviđaj. Kazna za to je od 20.000 do 40.000 dinara, uz 10 kaznenih poena, zabranu upravljanja od najmanje šest meseci i mogućnost zatvora do 30 dana.

Odredba postoji zbog očiglednog razloga: piće posle nezgode onemogućava da se utvrdi stanje vozača u trenutku nezgode. Praktično, „popio sam od šoka" nije olakšavajuća okolnost nego poseban prekršaj.

Kako se meri

Merenje se vrši alkometrom koji mora biti overen i ispravan, a rezultat se saopštava vozaču. Ako vozač osporava rezultat, ima pravo da traži analizu krvi u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi. Ako se merenje iz opravdanih razloga ne može izvršiti na licu mesta, policijski službenik može lice dovesti na stručni pregled.

Uređaji mere koncentraciju u izdahnutom vazduhu i preračunavaju je u vrednost za krv. Zbog toga rezultat zavisi i od tehnike duvanja, pa se merenje po pravilu ponavlja.

Zašto „prespavaću pa ću voziti" često ne radi

Organizam razgrađuje alkohol relativno sporo i ta brzina se ne može ubrzati kafom, tuširanjem ni hranom. Kod prosečne odrasle osobe razgradnja iznosi oko 0,10 do 0,15 mg/ml na sat. To znači da vozač koji je u ponoć imao 1,20 ujutru u sedam može i dalje biti iznad granice.

Zbog toga se najveći broj jutarnjih pozitivnih testova dešava ljudima koji su iskreno uvereni da su trezni. Ako je veče bilo ozbiljno, jutarnja vožnja se ne planira.

Šta alkohol radi vozaču

Prvi efekat nije nesigurnost u vožnji nego pad samokritičnosti — vozač se oseća sposobnije nego što jeste. Uz to idu duže vreme reakcije, lošija procena brzine i razdaljine, suženo vidno polje i sporije prebacivanje pažnje sa jedne stvari na drugu.

Zbog toga se posledice najviše vide u situacijama koje traže brzu odluku: pešak koji izlazi na kolovoz, kočenje vozila ispred, promena trake. Statistike pokazuju da rizik od nezgode raste eksponencijalno sa koncentracijom, a ne linearno.

Alkohol i osiguranje

Obavezno osiguranje pokriva štetu koju vozač pričini trećim licima i tada kada je bio pod dejstvom alkohola — ali osiguravač posle isplate ima pravo regresa prema vozaču. Praktično, novac koji je isplaćen oštećenom naplaćuje se od tebe.

Kasko polisa po pravilu isključuje pokriće štete nastale pod dejstvom alkohola. Šta koja polisa pokriva, objašnjeno je u tekstu o obaveznom osiguranju i zelenoj karti.

Putnici, prevoz i odgovornost drugih

Vozač bicikla, mopeda, tricikla ili motocikla ne sme da prevozi lice koje je pod uticajem alkohola ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima — kazna je 10.000 do 20.000 dinara i 2 kaznena poena za vozača motornog vozila, odnosno 5.000 dinara i 2 poena za vozača bicikla.

Šire gledano, i lice koje nadzire vozača sa probnom dozvolom mora biti trezno. Nadzor koji je i sam pod dejstvom alkohola pravno ne postoji.

U inostranstvu je drugačije

Granice se razlikuju od zemlje do zemlje i kreću se od nulte tolerancije do 0,5 promila, uz gotovo svuda nultu granicu za mlade i profesionalne vozače. Kazne se u većini zemalja plaćaju na licu mesta, a u težim slučajevima sledi i oduzimanje vozila.

Praktično pravilo za putovanje glasi: računaj na nulu, jer je to jedina vrednost koja je ispravna u svakoj zemlji. Šta se sve proverava pre polaska, piše u tekstu o putu u inostranstvo autom.

Šta se dešava sa vozilom i vozačem na licu mesta

Kod težih stepena alkoholisanosti policija može zadržati vozača do otrežnjenja, a vozilo isključiti iz saobraćaja. Vozač se u tom slučaju ne vraća za volan istog dana bez obzira na to koliko mu se čini da je sposoban.

Kako izgleda postupak isključenja vozila i šta se traži da bi se vozilo vratilo u saobraćaj, objašnjeno je u tekstu o isključenju vozila iz saobraćaja.

Droga i lekovi u organizmu

Zakon alkohol i psihoaktivne supstance tretira zajedno. Za prisustvo psihoaktivnih supstanci u organizmu propisane su kazne u rasponu od 10.000 dinara do 40.000 dinara, uz mogućnost zatvora do 30 dana, a testiranje se vrši odgovarajućim sredstvima na licu mesta ili stručnim pregledom.

Pod psihoaktivne supstance ne spadaju samo nedozvoljene droge. Pojedini lekovi na recept — sedativi, jaki analgetici, neki antihistaminici — takođe utiču na sposobnost upravljanja i imaju upozorenje u uputstvu. Ako terapiju uzimaš redovno, pitanje za lekara nije da li je lek dozvoljen, nego kako utiče na pažnju i posle koliko sati sme da se vozi.

Kada se vozač šalje na dodatnu proveru

Uz sankciju za teže oblike, zakon predviđa i mere koje se tiču same sposobnosti vozača. Nakon određenih prekršaja iz ove grupe vozač može biti upućen na proveru zdravstvene sposobnosti, a u pojedinim slučajevima i na dodatnu obuku, pre nego što mu se dozvoli dalje upravljanje.

Isti mehanizam prati i sabiranje kaznenih poena — na 14 poena stiže status opasnog vozača. Kako se poeni broje i kada se brišu, objašnjeno je u tekstu o kaznenim poenima.

Ako si u društvu vozača koji je pio

Najveći deo vožnji pod dejstvom alkohola mogao je da bude sprečen za stolom, a ne na putu. Ključ nije u ubeđivanju nego u tome da alternativa bude spremna pre nego što se krene: dogovoren vozač koji ne pije, taksi, gradski prevoz ili prenoćište.

Putnik koji uđe u vozilo sa vozačem za koga zna da je pio deli rizik u punom obimu, a u slučaju nezgode i posledice — od povreda do komplikacija sa naknadom štete. Oduzeti nekome ključeve je neprijatno tačno jednu večer; sve ostalo traje mnogo duže.

Najčešće zablude

• „Pojeo sam nešto, pa se ne računa." Hrana usporava apsorpciju, ali ne smanjuje ukupnu količinu alkohola u krvi.
• „Popio sam samo pivo." Količina alkohola u pivu, vinu i žestokom piću po standardnoj meri je slična.
• „Vozim polako, pa nije opasno." Alkohol ne utiče samo na brzinu nego na procenu i reakciju.
• „Ako duvam slabije, biće manje." Neispravno duvanje se tretira kao odbijanje testiranja.
• „Lek i alkohol nemaju veze." Kombinacija sa lekovima pojačava dejstvo i ulazi u istu grupu prekršaja.

Kratko, za pamćenje

• opšta granica je 0,20 mg/ml; za profesionalce, motocikliste, početnike i instruktore — nula
• sankcija raste sa izmerenom vrednošću, od 10.000 dinara do 120.000 i zatvora
• odbijanje testiranja se kažnjava kao najteži oblik
• piće posle nezgode, pre uviđaja, poseban je prekršaj sa 10 poena
• osiguranje isplaćuje štetu trećem licu, a zatim je naplaćuje od vozača