Posle sudara — redosled poteza od prve minute do naplate štete

Posle sudara ljudi ne greše zato što ne znaju pravila, nego zato što im u prvih pet minuta adrenalin pojede redosled. Zaboravi se trougao, ne fotografiše se položaj vozila, potpiše se izjava koju niko nije pročitao — i onda se mesecima raspravlja o nečemu što je moglo da se reši za deset minuta na licu mesta.

Ovo je taj redosled, od trenutka udara do isplate štete.

Prvo: bezbednost, pa sve ostalo

Zaustavi vozilo, ugasi motor, uključi sva četiri pokazivača pravca. Obuci prsluk pre nego što izađeš iz vozila — zato se on i drži u kabini, a ne u prtljažniku. Postavi sigurnosni trougao na propisanoj udaljenosti: u naselju dovoljno da te vozila na vreme vide, a van naselja i na auto-putu znatno dalje, najmanje stotinak metara iza mesta nezgode.

Ako si na auto-putu, izađi iz vozila sa strane suprotne od saobraćaja i sa putnicima se skloni iza zaštitne ograde. Najveći broj poginulih na auto-putu posle lakših sudara nastradao je stojeći pored svog vozila, ne u samom sudaru.

Ima li povređenih

Ako ima povređenih, hitna pomoć na 194 ili jedinstveni broj 112 se zove odmah, pre svega ostalog. Povređenog ne pomeraj osim ako mu preti neposredna opasnost — požar, gorivo koje curi, položaj na kolovozu. Nepravilno pomeranje kod povrede kičme pravi trajnu štetu.

Ako imaš obuku, pruži prvu pomoć: proveri disanje, zaustavi krvarenje, drži povređenog toplim i u kontaktu. Ako nemaš, tvoj posao je da obezbediš mesto, zoveš pomoć i sačekaš uz povređenog dok ne stigne.

Kada se obavezno zove policija

• kada ima povređenih ili poginulih
• kada je pričinjena velika materijalna šteta ili vozilo nije u voznom stanju
• kada učesnik nema važeću vozačku dozvolu ili je pod dejstvom alkohola
• kada druga strana odbija da da podatke ili da popuni Evropski izveštaj
• kada je oštećena javna imovina, saobraćajna signalizacija ili instalacije
• kada je učesnik vozilo sa stranom registracijom, pa je potrebna zvanična dokumentacija
• kada druga strana beži sa mesta nezgode — tada zapamti registarsku oznaku i zovi 192

U svim ostalim slučajevima, kada je šteta mala, vozila su vozna i obe strane su saglasne, dovoljno je popuniti Evropski izveštaj i skloniti vozila sa kolovoza.

Da li se vozila pomeraju

Ako nema povređenih i vozila mogu da se kreću, dužnost učesnika je da ih uklone sa kolovoza da ne ometaju saobraćaj — ali tek pošto su položaji fotografisani ili obeleženi. Na auto-putu i u tunelu vozila se sklanjaju bez odlaganja, jer je zadržavanje na kolovozu opasnije od bilo čega drugog.

Ako se čeka policija zbog povređenih ili spora, vozila se ne pomeraju i mesto se obezbeđuje trouglom i svetlima.

Šta se fotografiše

Telefon je najbolji dokaz koji imaš i košta te dva minuta. Snimi:

• širi kadar sa oba vozila u zatečenom položaju, sa vidljivim okruženjem i saobraćajnim znakovima
• položaj u odnosu na oznake na kolovozu i raskrsnicu
• oštećenja na oba vozila iz više uglova, izbliza i iz daljine
• registarske tablice, VIN i saobraćajnu dozvolu druge strane
• vozačku dozvolu i polisu osiguranja druge strane
• tragove kočenja, krhotine i tragove na kolovozu
• stanje kolovoza i vremenske uslove

Ako ima svedoka, uzmi ime i broj telefona odmah. Svedok koji ode sa lica mesta praktično ne postoji, koliko god da je bio siguran u ono što je video.

Evropski izveštaj: šta je i kako se popunjava

Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi je obrazac koji dobijaš uz polisu osiguranja i koji bi trebalo da stoji u vozilu. Popunjava se u dva primerka, po jedan za svakog učesnika, a potpisuju ga obe strane.

Popunjavaju se podaci o vozilima, vozačima, osiguravajućim društvima i polisama, crta se skica sa položajem vozila i pravcima kretanja, i označavaju okolnosti štikliranjem odgovarajućih polja. Na kraju se ubroje označena polja — to sprečava naknadno dopisivanje.

Izveštaj sam po sebi ne određuje krivicu; on beleži činjenice. Krivicu utvrđuje osiguravajuće društvo na osnovu izveštaja, fotografija i eventualnog policijskog zapisnika.

Šta se ne potpisuje

Ne potpisuj izjavu o krivici na licu mesta ako nisi siguran šta se tačno desilo, i nikada ne potpisuj prazan ili delimično popunjen obrazac. Isto važi i za dogovor „da se reši bez osiguranja, dam ti sad novac".

Takav dogovor izgleda brzo i jeftino, a onda se ispostavi da skrivena šteta na trapu ili haubi košta višestruko više od iznosa koji je dat. Ako ipak pristaneš, napiši i potpiši izjavu u kojoj piše tačan iznos, opis štete i rečenica da su time sva potraživanja izmirena.

Alkotest i drogotest

Ako je pozvana policija, obavezno se vrši provera prisustva alkohola i psihoaktivnih supstanci kod učesnika. Odbijanje testiranja tretira se kao najteži oblik prekršaja iz te grupe i nosi najstrože sankcije, uključujući zabranu upravljanja i mogućnost zadržavanja.

Granice i posledice objašnjene su u tekstu o alkoholu za volanom. Važno je znati i da alkohol u organizmu posle nezgode menja i položaj kod osiguranja — kasko polisa u tom slučaju po pravilu ne pokriva štetu.

Prijava štete osiguranju

Štetu prijavljuje oštećena strana osiguravajućem društvu vozila koje je odgovorno za nezgodu. Rok za prijavu je kratak i po pravilu se meri danima, pa se ne odlaže. Uz prijavu ideš sa:

• popunjenim Evropskim izveštajem ili policijskim zapisnikom
• fotografijama sa lica mesta
• saobraćajnom i vozačkom dozvolom
• podacima o polisi druge strane

Posle prijave sledi procena štete, koju radi procenitelj osiguranja. Vozilo se ne popravlja pre procene, jer se time gubi mogućnost da se šteta utvrdi.

Kada je krivac nepoznat ili neosiguran

Ako je vozilo koje je izazvalo štetu neosigurano, nepoznato ili sa neregistrovanim vozilom, oštećeni se obraća Garantnom fondu preko Udruženja osiguravača. Postupak traje duže i traži policijski zapisnik, ali pravo na naknadu postoji.

Zbog toga je u slučaju bekstva sa lica mesta najvažnije zapamtiti registarsku oznaku i odmah zvati policiju. Bez prijave i zapisnika nema osnova za obeštećenje.

Kasko i sopstvena šteta

Ako si ti odgovoran za nezgodu, tvoja šteta se pokriva samo ako imaš kasko osiguranje. Obavezno osiguranje pokriva štetu koju si napravio drugima, ne sebi. Kod kaska proveri učešće u šteti i da li polisa pokriva zamenu delova novim ili sa amortizacijom.

O vrstama polisa i tome šta koja pokriva piše u tekstu o obaveznom osiguranju i zelenoj karti.

Šta ako se ne slažete oko krivice

Ako druga strana tvrdi suprotno od tebe, ne raspravljaj na kolovozu — zovi policiju. Zapisnik i uviđaj su jedini način da se sporna situacija dokumentuje na način koji vredi kasnije. Do dolaska policije ne pomeraj vozila i ne dozvoli da se pomeraju.

Ako nisi zadovoljan odlukom osiguravajućeg društva, imaš pravo na prigovor, a zatim i na sudski postupak. U tom trenutku vrednost imaju samo fotografije, izveštaj i svedoci koje si obezbedio prvog dana.

Vozilo koje nije za vožnju

Ako vozilo posle sudara nije u voznom stanju, organizuj vuču preko asistencije iz polise ili preko službe za pomoć na putu. Vozilo bez ispravnih svetala, sa oštećenim upravljačkim mehanizmom ili sa curenjem tečnosti ne sme da se vozi ni do najbližeg servisa.

Ako je vozilo isključeno iz saobraćaja zbog neispravnosti, to je posebna procedura — o njoj piše u tekstu o isključenju vozila iz saobraćaja.

Kada je učesnik pešak ili biciklista

Nezgoda sa pešakom, biciklistom ili vozačem trotineta uvek je situacija u kojoj se zove policija i hitna pomoć, bez obzira na to koliko povreda izgleda lako. Razlog je praktičan: povrede glave i unutrašnje povrede često se ispolje tek posle nekoliko sati, a bez zapisnika kasnije nema ni utvrđivanja odgovornosti ni naknade.

Do dolaska službi ostani na licu mesta, obezbedi ga i ne pomeraj povređenog. Nagodba na licu mesta — „evo ti novac, nemoj da prijavljuješ" — u ovakvim situacijama je najgore što možeš da uradiš i sebi i njemu, jer napuštanje lica mesta nezgode sa povređenim licem spada u najteže prekršaje.

Nalet na divljač

Na putevima kroz šumu i pored polja nalet na srnu ili divlju svinju nije retkost, posebno u zoru i sumrak. Ako do njega dođe, obezbedi mesto i pozovi policiju — zapisnik je uslov za naplatu štete, a životinja koja je ostala na kolovozu je opasnost za sve iza tebe.

Ne prilazi ranjenoj životinji i ne pokušavaj da je pomeriš. Odgovornost za štetu u pojedinim slučajevima snosi upravljač puta ili korisnik lovišta, ali samo ako postoji zvanično evidentiran događaj. Bez policijskog zapisnika ostaje ti samo kasko polisa, ako je imaš.

Šteta na parkiranom vozilu

Kada zatekneš oštećeno vozilo na parkingu, a počinioca nema, prijava policiji je jedini put ka naplati. Fotografiši oštećenje i okolinu, pogledaj ima li u blizini kamera i pitaj u obližnjim lokalima da li snimaju parking — snimci se po pravilu brišu za nekoliko dana, pa se traže odmah.

Ako je počinilac ostavio poruku sa podacima, to je i dalje slučaj koji se rešava preko osiguranja, a ne dogovorom. Ako ga nema, šteta se naplaćuje iz kaska ili preko Garantnog fonda, u zavisnosti od okolnosti.

Nezgoda u inostranstvu

Obrazac Evropskog izveštaja isti je u celoj Evropi, samo na drugom jeziku, pa se polja poklapaju red po red sa srpskom verzijom — popuni svoju verziju i uporedi brojeve polja. Uz to obavezno zovi policiju kada ima povređenih, kada vozilo nije vozno ili kada druga strana odbija saradnju.

Broj asistencije iz svoje polise drži u telefonu pre nego što kreneš na put. Detalji o dokumentima i pravilima u regionu su u tekstu o putu u inostranstvo.

Posle svega: šta se često previdi

• skrivena šteta na trapu se vidi tek na dijagnostici — traži pregled i kad izgleda da je samo branik
• dečje sedište posle jačeg udara se menja, čak i ako izgleda neoštećeno
• vazdušni jastuk koji je aktiviran menja i pirotehnički zatezač pojasa
• gubitak vrednosti vozila posle udesa je stvarna šteta i može se potraživati

I na kraju, jedna praktična sitnica: Evropski izveštaj drži u pretincu, a ne kod kuće. Nema nikakvu vrednost u fioci onog dana kada ti zatreba na raskrsnici.