Raskrsnice i prvenstvo prolaza

Kad saobraćajac reguliše saobraćaj, gledaš isključivo njega. Njegovi znaci jači su i od svetlosnih znakova i od saobraćajnih znakova i od pravila saobraćaja — ako te propušta dok semafor pokazuje crveno, prolaziš.

Osnovno pravilo položaja: kad ti je saobraćajac okrenut licem ili leđima, zaustavljaš se; kad ti je okrenut bokom, a ruke su spuštene ili raširene, prolaziš. Ruka podignuta uvis znači da se svi zaustavljaju, jer sledi promena režima na raskrsnici.

Kad raskrsnicu reguliše semafor, prvenstvo određuju isključivo svetla: zeleno prolazi, crveno čeka — i znakovi na raskrsnici tada ne važe. Znak STOP ili trougao pored semafora primenjuješ tek kad semafor trepće žuto ili je isključen.

Zeleno svetlo ipak ne rešava baš sve: pri skretanju i na zeleno propuštaš pešake na prelazu puta na koji ulaziš, a pri skretanju ulevo i vozila iz suprotnog smera koja idu pravo ili udesno.

Trepćuće žuto svetlo, kao i ugašen semafor, ne znači da je raskrsnica tvoja — znači samo da semafor više ne određuje prvenstvo. Tada oživljavaju saobraćajni znakovi koji su sve vreme stajali pored njega: žuti kvadrat prolazi, trougao i STOP ustupaju.

Ako ni znakova nema, prelaziš na poslednji nivo — pravilo desne strane. Trepćuće žuto uvek nalaže pojačan oprez i prilagođenu brzinu, jer i vozila iz ostalih smerova rešavaju istu nedoumicu.

Kad semafora nema, prvenstvo određuju znakovi: vozila na putu sa prvenstvom prolaza (žuti kvadrat) prolaze pre vozila sa puteva označenih trouglom ili znakom STOP. Kod znaka STOP obavezno je potpuno zaustavljanje — i kad je raskrsnica prazna.

Između vozila koja su oba na putu sa prvenstvom, kao i između onih koja su oba na sporednom, važe opšta pravila — desna strana i prednost vozila koje ide pravo nad onim koje skreće ulevo.

Znak obaveznog zaustavljanja traži potpuno zaustavljanje vozila — i kad je raskrsnica prazna i kad se sve vidi. Staje se na liniji zaustavljanja, a ako je nema, na mestu sa kojeg se ima pregled nad putem sa prvenstvom, pre ulaska u raskrsnicu.

Trougao traži da ustupiš prvenstvo, ali ne i da staneš: ako je put slobodan, prolaziš bez zaustavljanja. Otud i razlika u kazni — usporavanje umesto zaustavljanja kod znaka STOP je prekršaj, čak i kad nikoga nisi ugrozio.

Ispod znaka prvenstva ume da stoji dopunska tabla sa oblikom raskrsnice, na kojoj je deblja linija put sa prvenstvom. Ona postoji zato što put sa prvenstvom ume da skrene — pa vozilo koje ide pravo može biti ono koje ustupa, iako je na istom putu sa kojeg si i ti došao.

Kad put sa prvenstvom skreće, vozač koji ga prati dužan je da uključi pokazivač pravca iako ostaje na putu sa prvenstvom. Zato se dopunska tabla čita pre nego što se donese odluka — sam znak bez nje ne kazuje kuda prvenstvo ide.

Na raskrsnici puteva iste važnosti, bez semafora i znakova, važi pravilo desne strane: dužan si da propustiš vozilo koje ti dolazi sa desne strane. Na dijagramu crveni prolazi prvi jer plavom dolazi zdesna.

Pravilo važi za svakog ponaosob — u situaciji sa više vozila svako gleda svoju desnu stranu, pa se redosled „odmotava" od vozila kome niko ne dolazi zdesna.

Vozač koji skreće ulevo dužan je da propusti vozilo iz suprotnog smera koje zadržava pravac ili skreće udesno. To važi na svim raskrsnicama — i na semaforu kad oba smera imaju zeleno.

Dva vozila koja se mimoilaze i oba skreću ulevo po pravilu se mimoilaze sa desne strane, prolazeći jedno pored drugog — osim ako saobraćajna situacija ili oznake na kolovozu nalažu drugačije.

Na tramvaj se pravilo desne strane ne primenjuje: šinsko vozilo ima prvenstvo prolaza i kad ti dolazi sa leve strane, osim ako je znakovima određeno drugačije. Razlog je jednostavan — tramvaj ne može da skrene niti da stane kao automobil.

Iznad tramvaja su samo vozila pod pratnjom i vozila sa prvenstvom prolaza — policija, hitna pomoć i vatrogasci sa uključenim plavim svetlom i sirenom.

Na kružnim raskrsnicama kod nas po pravilu stoji trougao na svakom ulazu, pa vozila koja su već u kružnom toku imaju prvenstvo nad onima koja ulaze. Uvek pogledaj znak na svom ulazu — bez znakova bi, po slovu zakona, važilo pravilo desne strane, u korist vozila koje ulazi.

Kroz tok se krećeš u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Pokazivač pravca po pravilu ne koristiš pri ulasku, ali obavezno pri izlasku — desni žmigavac pre izlaza na koji napuštaš tok.

Vozilu sa uključenim plavim rotacionim svetlom i sirenom — policiji, hitnoj pomoći i vatrogascima — dužan si da oslobodiš put, po potrebi i da se zaustaviš i skloniš uz desnu ivicu. To važi i kad imaš zeleno na semaforu i kad si na putu sa prvenstvom.

Vozila pod pratnjom, sa crvenim i plavim rotacionim svetlom, imaju prvenstvo nad svima, uključujući i šinska vozila. Njihovu kolonu je zabranjeno presecati i preticati — u nju se ne uključuješ ni kad izgleda da ima mesta.

Kad skrećeš, dužan si da propustiš pešake koji prelaze kolovoz na koji ulaziš — i onda kad ti semafor pokazuje zeleno, jer i pešaci na tom prelazu tada imaju zeleno. To je najčešća greška na raskrsnicama sa semaforom.

Na obeleženom prelazu bez semafora pešaka koji je stupio na prelaz ili očigledno namerava da pređe propuštaš tako što usporavaš i po potrebi se zaustavljaš. Ispred prelaza je zabranjeno preticanje i obilaženje vozila koje je stalo da propusti pešaka.

Kad pri skretanju sečeš biciklističku stazu ili traku, dužan si da propustiš bicikliste koji se njome kreću — oni zadržavaju pravac, pa imaju prvenstvo nad tvojim skretanjem, bez obzira na to sa koje strane ti dolaze.

Isto važi i kad izlaziš sa parkinga ili iz dvorišta preko staze, kao i pri skretanju udesno kad ti biciklista dolazi zdesna uz ivicu kolovoza. Pre skretanja obavezno pogledaj u retrovizor i preko desnog ramena — mrtvi ugao je tu najčešći uzrok nezgode.

Vozač koji se uključuje u saobraćaj sa parkinga, iz dvorišta, garaže, sa benzinske stanice, sa zemljanog puta ili sa druge površine na kojoj se ne odvija saobraćaj dužan je da propusti sve učesnike na putu. Pravilo desne strane se tu ne primenjuje — nemaš prvenstvo ni kad dolaziš zdesna.

Kad je preglednost loša, na primer pri izlasku iz garaže ili dvorišta preko trotoara, uključivanje se izvodi uz pomoć drugog lica. Preko trotoara prvo propuštaš pešake, pa tek onda gledaš kolovoz.

Na auto-put i motoput uključuješ se preko trake za ubrzanje, a prvenstvo imaju vozila koja se već kreću auto-putem. Tvoj posao je da u traci za ubrzanje dostigneš brzinu toka i uđeš u prazninu — a ne da na kraju trake staneš i čekaš.

Vozači na desnoj traci auto-puta dužni su da, kad je to bezbedno, olakšaju uključenje pomeranjem u levu traku. Isključuješ se preko trake za usporavanje, u koju ulaziš pre nego što počneš da koči.

Na prelazu puta preko železničke pruge prvenstvo uvek ima šinsko vozilo. Kad je branik ili polubranik spušten ili se spušta, kad svetlosni znak pokazuje crveno ili zvono zvoni — obavezno je zaustavljanje ispred prelaza, na liniji zaustavljanja ili ispred branika.

Kad prelaz nije obezbeđen branicima ni uređajem, prilaziš brzinom kojom možeš da se zaustaviš, a po potrebi i staješ i uveravaš se da voz ne nailazi. Na prelaz se ne ulazi dok se ne vidi da se sa njega može izaći bez zaustavljanja.

Kad je na kolovozu prepreka — parkirano ili pokvareno vozilo, radovi, gomila materijala — prvenstvo ima vozilo koje dolazi iz smera u kojem prepreke nema. Vozač na čijoj je strani prepreka dužan je da stane i sačeka, jer je on taj koji izlazi iz svoje trake.

Isto važi i za suženja bez znakova. Kad je suženje označeno znakom prvenstva prolaza prema vozilima iz suprotnog smera ili znakom prvenstva za suprotni smer, prvenstvo određuje znak, ne položaj prepreke.

Kad se broj traka smanjuje, na primer zbog radova ili završetka trake, vozila se propuštaju naizmenično — jedno iz trake koja se ukida, pa jedno iz trake koja se nastavlja. Nema prvenstva ni za koga; ovo je pravilo saradnje, ne rangiranja.

Prestrojavanje se izvodi na kraju trake koja se ukida, a ne kilometrima ranije: obe trake se koriste do mesta spajanja i tek se tamo naizmenično uklapa. Vozilo koje se prestrojava dužno je da uključi pokazivač pravca i ne ometa vozila u traci u koju ulazi.