Kamere i radari — kako se meri brzina i kako kazna stiže do tebe

Automatska kontrola je promenila način na koji se prekršaji utvrđuju: umesto patrole koja zaustavi vozilo, sve češće postoji uređaj koji zabeleži prekršaj, i pismo koje stigne nekoliko nedelja kasnije. Zbog toga vozači imaju najviše pitanja upravo o toj fazi — ko je snimljen, šta se beleži i šta se radi kada nalog stigne.

Ovaj tekst objašnjava kako uređaji rade, kako kazna putuje do vozača i koja prava vozač u tom postupku ima.

Vrste uređaja

U upotrebi su tri osnovne grupe. Stacionarni radari i kamere postavljeni su na stubovima i portalima i rade neprekidno. Mobilni uređaji koriste se iz vozila ili sa stativa, u kontrolama koje traju određeno vreme. Sistemi za merenje prosečne brzine mere vreme prolaska između dve tačke na deonici.

Uz njih idu i kamere na raskrsnicama, koje beleže prolazak kroz crveno svetlo, kao i sistemi koji prepoznaju vozila bez registracije ili osiguranja poređenjem sa evidencijama.

Šta uređaj beleži

Zapis sadrži izmerenu brzinu ili utvrđeni prekršaj, tačno vreme i datum, mesto merenja, oznaku uređaja i, po pravilu, fotografiju vozila sa registarskom oznakom. Kod prolaska kroz crveno beleži se i stanje semafora, obično u više uzastopnih kadrova.

Uređaji moraju biti overeni i imati važeći žig o overavanju. To je i prva stvar koja se proverava u postupku ako se prekršaj osporava.

Merenje prosečne brzine

Sistem beleži vreme prolaska vozila kroz prvu i drugu tačku i deli poznatu dužinu deonice tim vremenom. Ako je rezultat veći od dozvoljene brzine, prekršaj postoji bez obzira na to koliko je vozilo vozilo u pojedinim trenucima.

Iz toga sledi i najvažnija praktična posledica: usporavanje pred kamerom ne pomaže. Jedini način da se izbegne prekršaj je vožnja u okviru ograničenja celom deonicom.

Tolerancija koja se pominje

Merni uređaji imaju propisanu mernu nesigurnost, koja se u obračunu uzima u obzir. To nije „dozvoljenih pet ili deset kilometara" nego tehnički korektiv u korist vozača, koji se primenjuje na izmerenu vrednost.

Prag prekršaja počinje odmah iznad dozvoljene brzine, a pragovi kazni razrađeni su u tekstu o kaznama za prekoračenje brzine.

Kome stiže kazna

Kod prekršaja utvrđenog uređajem, akt se najpre dostavlja vlasniku vozila, jer je on poznat iz evidencije. Ako vozilom nije upravljao vlasnik, on ima obavezu da dostavi podatke o licu koje je upravljalo vozilom u vreme prekršaja.

Kod vozila pravnih lica postupak je isti, a iznosi kazni za pravna lica su znatno viši. Zbog toga firme sa voznim parkom vode evidenciju o korišćenju vozila.

Prekršajni nalog

Za prekršaje sa fiksnom novčanom kaznom izdaje se prekršajni nalog. On sadrži opis prekršaja, propis koji je povređen, iznos kazne, rokove i pouku o pravnom sredstvu.

Ako se kazna plati u roku od osam dana od prijema, plaća se polovina izrečenog iznosa. Ako se ne plati i ne podnese zahtev za sudsko odlučivanje, nalog postaje izvršan.

Kada nema naloga

Prekršaji koji nose kaznene poene, zabranu upravljanja ili raspon novčane kazne ne rešavaju se nalogom nego u postupku pred prekršajnim sudom. Tada nema ni popusta od pedeset odsto.

Ceo tok postupka, sa rokovima i pravnim lekovima, objašnjen je u tekstu o prekršajnom postupku i plaćanju kazne.

Kako se osporava

Ako smatraš da prekršaja nema, podnosi se zahtev za sudsko odlučivanje u roku koji stoji na nalogu. U tom postupku možeš tražiti uvid u snimak, podatke o uređaju i dokaz o njegovom overavanju.

Ono što ne prolazi je usmeno osporavanje bez ijednog podnetog akta i propuštanje roka uz kasniju tvrdnju da nalog nije primljen. Dostavljanje se vrši na adresu iz evidencije, pa je promena adrese obaveza koja se prijavljuje.

Antiradar i uređaji za ometanje

Ugradnja i korišćenje uređaja koji ometaju rad uređaja za merenje brzine izričito su zabranjeni. Korišćenje takvog uređaja kažnjava se sa 20.000 do 40.000 dinara, 6 kaznenih poena i zabranom upravljanja od najmanje tri meseca.

Samo posedovanje uređaja u vozilu, bez korišćenja, kažnjava se sa 10.000 do 20.000 dinara i 3 kaznena poena. Isti tretman imaju i uređaji koji utiču na rad tahografa.

Aplikacije koje prijavljuju kontrole

Aplikacije koje prikazuju položaj kontrola nisu isto što i uređaj za ometanje merenja — one ne utiču na rad radara. Njihova upotreba u vožnji, međutim, podleže pravilima o korišćenju telefona: uređaj mora biti u držaču i ne sme se uzimati u ruku.

Detalji o tome šta je dozvoljeno, u tekstu o telefonu za volanom.

Kamere na raskrsnicama

Sistem beleži vozilo koje pređe stop liniju pošto se upali crveno svetlo. Da bi prekršaj bio nesporan, snimaju se uzastopni kadrovi koji pokazuju položaj vozila pre i posle linije.

Kazna za prolazak kroz crveno iznosi 20.000 do 40.000 dinara i 6 kaznenih poena, pa se predmet vodi pred sudom. Značenje svetala i izuzeci objašnjeni su u tekstu o prolasku kroz crveno svetlo.

Kontrola pojasa i telefona kamerom

Kamere visoke rezolucije danas snimaju i unutrašnjost vozila kroz vetrobran, pa se tako utvrđuju i prekršaji vezani za nekorišćenje pojasa i korišćenje telefona. Snimak koji jasno prikazuje uređaj u ruci ili nevezanog vozača dovoljan je dokaz.

Iznosi su fiksni — 10.000 dinara za pojas, odnosno za telefon — i naplaćuju se po prekršajnom nalogu.

Kazne iz inostranstva

Prekršaj učinjen u drugoj državi rešava se po njenim propisima. Sve veći broj zemalja razmenjuje podatke o vlasnicima vozila, pa kazna ume da stigne poštom mesecima kasnije, a neplaćena obaveza da te dočeka pri sledećem ulasku u tu zemlju.

Šta se proverava pre puta, navedeno je u tekstu o putu u inostranstvo autom.

Šta se najčešće greši

• ignorisanje naloga u uverenju da će „propasti"
• propuštanje roka od osam dana, pa plaćanje punog iznosa
• neprijavljena promena adrese, zbog koje nalog ne stigne na vreme
• uverenje da usporavanje pred kamerom rešava merenje prosečne brzine
• uverenje da vlasnik ne mora da kaže ko je vozio

Šta se dešava između merenja i pisma

Od trenutka kada uređaj zabeleži prekršaj do trenutka kada akt stigne na adresu prođe najčešće nekoliko nedelja. U tom periodu se snimak obrađuje, registarska oznaka poredi sa evidencijom vozila i utvrđuje vlasnik kome se akt dostavlja. Kod prekršaja koji nose poene i zabranu, predmet se prosleđuje prekršajnom sudu.

Zbog tog kašnjenja vozači često imaju pogrešnu sliku o svom stanju — misle da nemaju nijedan predmet, a u toku je postupak koji će se u evidenciji pojaviti tek po pravnosnažnosti. Sopstveno stanje se proverava elektronski, preko usluge na portalu eUprava.

Kada uređaj ne može da posluži kao dokaz

Uređaj mora biti overen i imati važeći žig, a merenje izvršeno na propisan način. Ako se u postupku utvrdi da uređaj nije bio overen ili da merenje nije obavljeno po propisanoj proceduri, taj dokaz gubi vrednost. Zbog toga se u postupku i traži uvid u dokumentaciju o uređaju.

Ono što ne prolazi kao argument su tvrdnje bez ijednog dokaza — da je snimljeno drugo vozilo, da je brzina „nemoguća" ili da uređaj „sigurno nije ispravan". Osporavanje se zasniva na dokumentaciji, ne na utisku.

Česta pitanja

Da li kamera može da snimi da nisam vezan? Može. Kamere visoke rezolucije snimaju unutrašnjost vozila kroz vetrobran, pa se tako utvrđuju i prekršaji sa pojasom i telefonom.

Ko plaća kaznu ako je vozilo bilo pozajmljeno? Akt prvo stiže vlasniku, koji je dužan da dostavi podatke o vozaču u vreme prekršaja. Poeni uvek idu vozaču.

Da li usporavanje pred kamerom pomaže kod merenja prosečne brzine? Ne. Sistem računa vreme između dve tačke, pa se ograničenje mora poštovati celom deonicom.

Kolika je kazna za antiradar? Za korišćenje 20.000 do 40.000 dinara, 6 kaznenih poena i zabrana upravljanja od najmanje tri meseca; za samo posedovanje u vozilu 10.000 do 20.000 dinara i 3 poena.

Merenje iz vozila u pokretu

Pored stacionarnih i mobilnih uređaja koji mere sa fiksnog mesta, u upotrebi su i sistemi ugrađeni u policijska vozila, koji brzinu utvrđuju praćenjem vozila ili merenjem u pokretu. I za njih važe ista pravila: uređaj mora biti overen, a merenje izvršeno na propisan način, sa evidentiranim vremenom i mestom.

Kod svih vrsta merenja rezultat se saopštava vozaču kada je zaustavljen, odnosno dostavlja aktom kada je prekršaj utvrđen bez zaustavljanja. Kako se dalje vodi postupak i koji su rokovi, u tekstu o prekršajnom postupku.

Zašto se broj kamera povećava

Automatska kontrola je jeftinija i doslednija od kontrole patrolom: radi neprekidno, ne zavisi od procene i pokriva mesta na kojima je zaustavljanje vozila samo po sebi opasno — auto-put, tunele i velike raskrsnice. Zbog toga se broj takvih sistema povećava, a udeo prekršaja utvrđenih bez zaustavljanja raste iz godine u godinu.

Za vozača to menja jednu praktičnu stvar: prekršaj se više ne rešava na licu mesta, nego stiže poštom nekoliko nedelja kasnije. Zato je ažurna adresa u evidenciji postala važnija nego ranije, jer od dana prijema teku svi rokovi.

Šta raditi kada akt stigne

Prvo se zapisuje datum prijema, jer od njega teku svi rokovi. Zatim se proverava opis prekršaja — vreme, mesto, registarska oznaka i propis koji je povređen. Ako je opis tačan i ne osporavaš ga, plaćanje u roku od osam dana znači polovinu iznosa; ako osporavaš, u istom roku se podnosi zahtev za sudsko odlučivanje.

Ako vozilom nisi upravljao ti, dostavljaju se podaci o vozaču. U svakom slučaju se čuva dokaz o uplati ili o podnetom zahtevu, jer je to jedini način da se kasnije dokaže da je predmet rešen.

Kratko, za pamćenje

• uređaj beleži brzinu, vreme, mesto i fotografiju; mora biti overen
• merenje prosečne brzine se ne izbegava kočenjem pred kamerom
• nalog plaćen u osam dana — polovina iznosa; prekršaji sa poenima idu na sud
• antiradar: korišćenje 20.000 do 40.000 dinara i 6 poena, posedovanje 10.000 do 20.000 i 3 poena
• vlasnik vozila je dužan da dostavi podatke o vozaču