Deljenje puta sa dvotočkašima — kako da ih vidiš na vreme

Motociklista, biciklista i vozač trotineta imaju jednu zajedničku osobinu koja ih u saobraćaju čini najranjivijim: nemaju nikakvu zaštitu oko sebe. Uz to, uski su i brzi, pa se u ogledalu vide kasno i lako nestanu iza stuba A ili u mrtvom uglu.

Ovaj tekst je iz perspektive vozača automobila — gde se dvotočkaši nalaze kada ih ne vidiš i šta u vožnji treba promeniti.

Zašto ih vozači „ne vide"

U izjavama posle nezgoda najčešća rečenica je „nisam ga video". To najčešće nije laž. Ljudski mozak u saobraćaju traži oblike koje očekuje — velike, široke objekte. Uzak siluet motocikla se u tom traženju lako preskoči, pogotovo kada dolazi frontalno, jer se tada menja samo veličina, a ne položaj.

Zbog toga se pogled pri skretanju ne baca nego zadržava: kratak pogled registruje automobil, ali ne i motocikl iza njega.

Mrtvi uglovi

Kod skretanja udesno biciklista je tačno u zoni koju ne pokrivaju ni ogledalo ni pogled napred. Isto važi i za motociklistu koji se kreće uz desnu ivicu u gustom saobraćaju.

Rešenje je pogled preko ramena pre svakog skretanja i pre svake promene trake. Ogledala pokrivaju najveći deo prostora, ali ne i onaj u kome se dvotočkaš najčešće nalazi.

Skretanje preko biciklističke staze

Vozač koji pri skretanju preseca biciklističku stazu ili traku dužan je da propusti vozila koja se njome kreću. To je obaveza koja se u gradovima sa izgrađenim stazama krši gotovo na svakoj raskrsnici.

Kretanje biciklističkom trakom u suprotnom smeru je težak prekršaj za bicikliste, sa kaznom od 20.000 do 40.000 dinara i 6 kaznenih poena — ali to vozača ne oslobađa obaveze da gleda u oba smera pre nego što preseče stazu.

Bočno rastojanje pri preticanju

Pri preticanju bicikliste ostavi najmanje metar do metar i po bočnog rastojanja, a više kada je vetrovito ili kada je kolovoz loš. Biciklista koji izbegava rupu ili šaht menja liniju kretanja bez najave.

Ako prostor za takvo rastojanje ne postoji, ne pretiče se. Nekoliko sekundi čekanja je jeftinije od svake druge opcije.

Otvaranje vrata

Otvaranje vrata bez pogleda u ogledalo je najčešći uzrok povreda biciklista u gradu. Vrata koja se otvore u putanju bicikliste ne ostavljaju mu vremena ni da zakoči ni da skrene.

Za otvaranje vrata kojim se ometa kretanje drugih učesnika propisana je kazna od 3.000 dinara. Navika koja to rešava je jednostavna: otvaraj vrata rukom koja je dalja od njih, jer te taj pokret prirodno okrene ka nazad.

Motociklista koči kraće od tebe

Motocikl na suvom asfaltu može da zaustavi kraće od automobila, i to bez ijednog upozorenja ako vozač koči motorom. Zbog toga iza motocikla drži veći razmak nego iza automobila — najmanje četiri sekunde.

Isto važi i pri preticanju: nikada se ne vraćaj u traku neposredno pred motocikl, jer mu tim manevrom oduzimaš prostor za kočenje.

Vidljivost i položaj u traci

Motociklisti se često kreću levom ili desnom trećinom trake, ne po sredini, i to ne iz obesti nego da bi bili vidljivi u ogledalima vozila ispred. Kada motocikl promeni položaj u traci, to obično znači da pokušava da te vidi ili da bude viđen.

Ako iza sebe imaš motocikl, ne menjaj traku naglo. Daj pokazivač pravca ranije nego inače.

Trotineti u gradu

Električni trotineti su brži nego što izgledaju i imaju male točkove koji na neravninama gube stabilnost. Vozači trotineta su često neiskusni i ne poznaju pravila, pa se pojavljuju na mestima na kojima ih ne očekuješ.

Pravila za njih objašnjena su u tekstu o biciklima i električnim trotinetima, ali za tebe u vozilu praktično znači jedno: u gradu, na raskrsnicama i kod trotoara, računaj na njih.

Kiša i oznake na kolovozu

Po kiši su oznake na kolovozu, tramvajske šine i metalni poklopci šahtova klizavi kao led za sve na dva točka. Dvotočkaš tada bira putanju koja izgleda čudno iz automobila — obilazi belu liniju, izbegava šahtove, ne staje na obeležene delove.

Ako uočiš takav manevar, ne prilazi bliže i ne prisiljavaj ga da menja liniju. Kako se vozi po kiši, u tekstu o vožnji po kiši.

Kolone i provlačenje

Motociklisti se u zastoju često provlače između kolona. To je manevar koji nije predviđen kao dozvoljen, ali se dešava svakodnevno — i najčešće se završi tako što vozilo u koloni promeni traku bez pokazivača.

Ako stojiš u koloni, pre promene trake pogledaj u ogledalo i preko ramena. Motocikl koji se približava između redova nije vidljiv u ogledalu sve do poslednjeg trenutka.

Noću

Biciklista bez svetala i pešak u tamnoj odeći noću su praktično nevidljivi do tridesetak metara. Van naselja biciklista mora imati svetla i nositi svetloodbojni prsluk, ali računati na to nije plan.

Umesto toga, noću van naselja vozi tako da možeš da staneš unutar osvetljenog dela puta. Kako se koriste svetla, u tekstu o noćnoj vožnji.

Kako motociklista vidi tebe

Iz sedla se vidi znatno više nego iz automobila — nema stubova, nema krova, a položaj je viši od većine putničkih vozila. Zbog toga motociklista često reaguje na situaciju pre nego što je ti uočiš, pa njegovo naglo usporavanje ili promena položaja u traci obično znači da je video nešto što ti još ne vidiš.

Ono što motociklista ne vidi dobro je ono što je neposredno iza njega. Ogledala na motociklu pokrivaju uzak isečak i vibriraju, pa se vozilo koje mu se prilepilo za zadnji točak praktično ne registruje. Zato je razmak iza dvotočkaša istovremeno i bezbednost i pristojnost.

Kružni tok i raskrsnica

U kružnom toku dvotočkaši se kreću bliže sredini trake, jer je uz ivicu najviše prašine, peska i poklopaca šahtova. Ako u tom trenutku pokušaš da prođeš pored njih u istoj traci, ostavljaš im nula prostora za korekciju.

Na raskrsnici je najčešća situacija skretanje ulevo pred motociklom koji dolazi iz suprotnog smera. Brzina motocikla se sistematski potcenjuje, jer je siluet uzak i mozak ga tumači kao udaljeniji objekat. Pravilo koje rešava tu grešku: ako se motocikl približava, sačekaj, i onda kada ti se čini da ima vremena.

Grupa motociklista

Motociklisti u grupi voze u pomerenoj formaciji, u dva niza unutar iste trake. To nije neuredna vožnja nego način da svako ima prostor za kočenje ispred sebe. Ulazak automobila u sredinu takve formacije razbija taj raspored i oduzima im rezervu.

Ako pretičeš grupu, pretiči celu grupu odjednom ili nemoj uopšte. Vraćanje u sredinu kolone je najgori mogući manevar.

Dostavljači i vozila na dva točka u radu

Dostavljači na mopedima i biciklima voze pod pritiskom vremena, često po lošem vremenu i sa teretom koji im menja stabilnost. Kreću se između kolona, staju na neuobičajenim mestima i kreću naglo.

Za vozača automobila to znači jedno: u gradskoj vožnji, pre svake promene trake i pre otvaranja vrata, računaj na dvotočkaša koji dolazi između redova. Kazna za otvaranje vrata kojim se ometa kretanje drugih je 3.000 dinara, ali posledica je po pravilu povreda.

Ako dođe do kontakta

Kod nezgode sa motociklistom, biciklistom ili vozačem trotineta uvek se zove policija i hitna pomoć, bez obzira na to koliko povrede izgledaju lako. Povrede glave i unutrašnje povrede često se ispolje tek posle nekoliko sati, a bez zapisnika nema ni utvrđivanja odgovornosti ni naknade.

Kacigu povređenom ne skidaj osim ako to nije neophodno radi disanja, i ne pomeraj ga bez potrebe. Ceo redosled postupanja je u tekstu šta raditi posle sudara.

Zašto ih ne treba „učiti pameti"

Motociklista koji se provuče između kolona, biciklista koji ide sredinom trake ili trotinet koji preseca raskrsnicu izazivaju kod vozača automobila reakciju koja je uvek ista — želju da se pokaže ko je u pravu. Problem je što u tom obračunu jedna strana ima karoseriju, vazdušne jastuke i pojas, a druga nema ništa.

Namerno smanjivanje razmaka, blokiranje prolaza i naglo kočenje pred dvotočkašem nisu vaspitna mera nego radnje koje ulaze u opis nasilničke vožnje, sa kaznom od 120.000 do 140.000 dinara, 15 kaznenih poena i zatvorom. Cena „lekcije" je nesrazmerna svakom mogućem dobitku.

Sezona i navika

Motocikli se u našim uslovima masovnije pojavljuju od aprila do oktobra, pa vozači automobila tokom zime izgube naviku da ih traže pogledom. Prvih nekoliko toplih vikenda u proleće statistički su najgori deo godine za motocikliste, i to ne zbog njihove greške nego zbog toga što ih niko ne očekuje.

Ista logika važi i za bicikliste u gradovima sa razvijenim stazama: broj im raste čim vreme dozvoli, a raskrsnice ostaju iste. Zato je krajem marta i početkom aprila korisno svesno vratiti pogled preko ramena u rutinu.

Deca na biciklima i trotinetima

Dete na biciklu ne procenjuje brzinu automobila, ne održava pravu liniju i menja smer bez najave. Uz to, kod dece je pogled uperen u ono što ih zanima, a ne u saobraćaj — pa vozilo koje dolazi jednostavno ne postoji dok se ne nađe pred njima.

U naseljima, oko škola i parkova to znači jedno: brzina se spušta ispod ograničenja, a razmak od svakog deteta na dva točka se meri u metrima, ne u santimetrima. Kako izgleda saobraćajno okruženje na početku školske godine, u tekstu o deci na putu.

Šta možeš da uradiš u pet sekundi

Tri navike rešavaju najveći deo rizika i ne traže nikakvu veštinu. Prva je pogled preko ramena pre svakog skretanja i promene trake, jer ogledala ne pokrivaju zonu u kojoj se dvotočkaš najčešće nalazi. Druga je pokazivač pravca uključen ranije nego inače, da bi motociklista imao vremena da odustane od manevra.

Treća je otvaranje vrata daljom rukom — pokret koji te prirodno okrene ka nazad i pokaže ti biciklistu koji dolazi. Nijedna od te tri stvari ne oduzima vreme, a zajedno pokrivaju gotovo sve situacije u kojima se dvotočkaši povređuju u gradu.

Kratko, za pamćenje

• pogled preko ramena pre svakog skretanja i promene trake
• metar do metar i po bočnog rastojanja pri preticanju bicikliste
• iza motocikla najmanje četiri sekunde razmaka
• vrata otvaraj daljom rukom, sa pogledom unazad
• po kiši im oznake i šine oduzimaju prianjanje — daj im prostora