Noćna vožnja — svetla, zaslepljivanje i brzina koja se ne vidi

Noću se vozi po pravilu manje, a nezgode sa najtežim posledicama dešavaju se nesrazmerno često. Razlog nije samo umor — reč je o tome da vozač vidi dokle mu svetla dopiru, a brzinu bira po navici stečenoj danju.

Ovaj tekst je o tome kako se ta razlika izjednačava: pravilnom upotrebom svetala, prilagođenom brzinom i pripremom vozila.

Vidiš manje nego što misliš

Oborena svetla osvetljavaju put na oko 40 do 60 metara ispred vozila. Zaustavni put na 90 km/h prelazi 70 metara. To znači da na otvorenom putu noću, sa oborenim svetlima, voziš brže nego što vidiš — i da prepreku koja ne odbija svetlost primetiš prekasno.

Zbog toga se noću ne vozi po ograničenju nego po vidljivosti. Ako ne možeš da staneš unutar osvetljenog dela puta, voziš prebrzo za te uslove.

Kada se koriste koja svetla

• oborena svetla — noću u naselju, u susretu sa drugim vozilom i kada vozilo prati drugo vozilo
• duga svetla — noću na neosvetljenom putu, kada nema vozila u susretu ni ispred tebe
• svetla za maglu — samo kada je vidljivost stvarno smanjena
• dnevna svetla — danju; ona ne osvetljavaju put i ne zamenjuju oborena po mraku

Vožnja noću bez propisno uključenih svetala na osvetljenom delu puta kažnjava se sa 10.000 dinara i 6 kaznenih poena, a na neosvetljenom delu puta spada u najtežu grupu, sa kaznom od 100.000 do 120.000 dinara.

Duga svetla su alat, ne prekidač

Na praznom putu duga svetla udvostručuju vidljivost i treba ih koristiti. Ključ je u disciplini prebacivanja: obaraju se čim se u daljini pojavi vozilo u susretu ili kada se približiš vozilu ispred sebe.

Korišćenje dugih umesto kratkih svetala kada je to zabranjeno kažnjava se sa 5.000 dinara i 6 kaznenih poena. Zaslepljen vozač u susretu praktično ne vidi ništa nekoliko sekundi.

Kada te neko zaslepi

Ne gledaj u farove. Skreni pogled ka desnoj ivici kolovoza i prati belu ivičnu liniju — ona ostaje vidljiva i kada je centar vidnog polja izbeljen. Uspori i, ako je potrebno, stani na bezbednom mestu.

Uzvraćanje dugim svetlima ne rešava ništa: sada su zaslepljena dva vozača umesto jednog, i to u trenutku kada se mimoilaze.

Podešavanje snopa

Snop koji je previsoko zaslepljuje druge, a previše nizak skraćuje vidljivost. Podešenost se proverava na tehničkom pregledu i koriguje u servisu; kod vozila sa ručnim korektorom, položaj se menja prema opterećenju.

Pun auto sa prtljagom u prtljažniku podiže prednji deo vozila i time i snop. Zbog toga korektor postoji — koristi ga kada voziš pun auto, i vrati u nulu kada voziš sam.

LED i ksenon u fabričkim farovima

Naknadno ugrađene LED ili ksenon sijalice u farove koji za njih nisu predviđeni daju raspršen snop koji zaslepljuje druge, a tebi ne pomaže. Takvo vozilo pada na tehničkom pregledu i u kontroli.

Ako ti je slaba vidljivost problem, prvo očisti farove i proveri podešenost, pa tek onda razmišljaj o sijalicama iz iste homologacione klase.

Čista stakla i farovi

Prljav far gubi znatan deo svetlosnog snopa, a zamućeni plastični farovi rasipaju svetlost umesto da je usmere. Poliranje farova je jeftina intervencija sa vidljivim efektom.

Isto važi i za vetrobran iznutra: masni sloj sa plastike table stvara odsjaj koji noću pretvara svaki far u zvezdu. Peri staklo i sa unutrašnje strane, najmanje jednom mesečno.

Pešaci i biciklisti noću

Pešak u tamnoj odeći vidljiv je na oborenim svetlima tek na 25 do 30 metara — manje od zaustavnog puta na 60 km/h. Sa svetloodbojnim prslukom ta razdaljina se višestruko povećava.

Van naselja se pešaci kreću levom stranom, u susret vozilima, a biciklisti moraju imati svetla i katadioptere. Obaveze i kazne su u tekstu o biciklima i električnim trotinetima.

Umor i noćni ritam

Između 2 i 6 časova ujutru budnost pada bez obzira na to koliko si spavao. To je i period sa najvećim udelom vozača pod dejstvom alkohola na putu, pa se dva rizika sabiraju.

Ako put mora da se vozi noću, planiraj pauze na svaka dva sata i kratak san od dvadeset minuta kada osetiš prve znake. Kako se prepoznaje mikrospavanje, u tekstu o umoru za volanom.

Životinje na putu

Divljač izlazi na put najčešće u zoru i sumrak, a noću se pojavljuje na ivici snopa. Ako vidiš jednu životinju, računaj da iza nje dolaze druge — retko se kreću same.

Pri iznenadnom nailasku ne skreći naglo; kočenje pravo je gotovo uvek bolje od izlaska sa puta ili prelaska u suprotnu traku. Šta se radi posle naleta, u tekstu šta raditi posle sudara.

Odsjaj po kiši

Mokar asfalt noću upija svetlost umesto da je odbija, a oznake na kolovozu se gube. Uz to, odsjaj tuđih farova se razliva po vodenom filmu i dodatno smanjuje vidljivost.

Kombinacija noći i kiše je najgori uslov na putu. Kako se u njoj vozi, u tekstu o vožnji po kiši i akvaplaningu.

Podešavanje kabine

Osvetljenje instrument table smanji na nivo na kome jasno vidiš podatke, ali ti ne smanjuje adaptaciju oka na mrak. Ekran navigacije prebaci u noćni režim, a unutrašnje svetlo ne pali u vožnji.

Naočare sa žutim staklima za noćnu vožnju ne poboljšavaju vidljivost — one smanjuju ukupnu količinu svetlosti koja dolazi do oka.

Oči i noćna vožnja

Sposobnost oka da se prilagodi mraku opada sa godinama, a osetljivost na odsjaj raste. Vozač od pedeset godina noću vidi znatno slabije nego vozač od dvadeset pet, i to bez ijednog zdravstvenog problema. Zbog toga se posle četrdesete redovna kontrola vida isplati bar jednom u dve godine, i to sa izričitim pitanjem o noćnom vidu i odsjaju.

Ako nosiš naočare, drži ih čiste i bez ogrebotina — ogrebano staklo noću razliva svaki izvor svetla. Naočare sa žutim staklima za noćnu vožnju ne pomažu; one smanjuju ukupnu količinu svetlosti koja stiže do oka i praktično pogoršavaju situaciju.

Umor i noć idu zajedno, a pad budnosti između 2 i 6 časova ujutru dolazi bez obzira na san. Kako se prepoznaje mikrospavanje i šta stvarno pomaže, u tekstu o umoru za volanom.

Vožnja kroz naselje noću

U naseljima je najveći rizik pešak koji prelazi van obeleženog prelaza, u tamnoj odeći, između parkiranih vozila. Ulična rasveta stvara utisak dobre vidljivosti, ali prostor između svetiljki ostaje taman, a pešak koji uđe u taj prostor nestaje iz vidnog polja.

Praktično to znači da se u naselju noću vozi sporije nego danju, a ne isto. Ista logika važi i za izlaz iz osvetljene ulice u neosvetljenu deonicu — oko se prilagođava nekoliko sekundi, a upravo u tom periodu se ne vidi ništa.

Česta pitanja

Kada smem da koristim duga svetla? Noću na neosvetljenom putu, kada nema vozila u susretu ni vozila ispred tebe. Obaraju se čim se pojavi bilo koje od njih.

Šta da radim kada me neko zaslepi? Ne gledaj u farove — prati desnu ivičnu liniju, uspori i po potrebi stani. Uzvraćanje dugim svetlima situaciju samo pogoršava.

Da li dnevna svetla mogu da zamene oborena noću? Ne. Dnevna svetla služe da te drugi vide, ali ne osvetljavaju put i po pravilu nemaju zadnja svetla.

Da li smem da ugradim LED sijalice u fabričke farove? Ne u farove koji za njih nisu predviđeni. Takav snop zaslepljuje druge, a vozilo pada na tehničkom pregledu.

Priprema pre noćnog puta

Noćna vožnja traži pripremu koja se danju preskače. Očisti vetrobran i sa unutrašnje strane, jer masni sloj sa plastike table stvara odsjaj koji svaki far pretvara u zvezdu. Proveri sva svetla obilaskom vozila, uključujući stop-svetla i pokazivače pravca, i pogledaj da li su farovi zamućeni — poliranje farova vraća znatan deo snopa koji se izgubi na zamućenoj plastici.

Uz to, podesi korektor snopa prema opterećenju vozila. Pun auto sa prtljagom podiže prednji deo, pa snop koji je bio ispravan počne da zaslepljuje vozila iz suprotnog smera. Kada se vozilo isprazni, korektor se vraća u nulu.

Poslednja stavka je sam vozač: noćna vožnja se ne planira posle punog radnog dana, a pauze se prave na svaka dva sata čak i kada put deluje kratko.

Vožnja van naselja

Na otvorenom putu bez ulične rasvete jedina svetlost je tvoja, pa se brzina bira prema dometu svetala. Sa oborenim svetlima to je oko četrdeset do šezdeset metara, što na devedeset kilometara na sat znači da vidiš kraće nego što ti je potrebno da staneš. Dugim svetlima taj domet se udvostručuje, pa se ona koriste svuda gde je to dozvoljeno.

Uz to, na neosvetljenom putu se pojavljuju i učesnici koje danju ne primećuješ: pešaci u tamnoj odeći, biciklisti bez svetala, zaprežna vozila i divljač. Svi oni postaju vidljivi tek kada uđu u snop, dakle na razdaljini na kojoj imaš svega nekoliko sekundi.

Kada je bolje ne voziti noću

Postoje situacije u kojima noćna vožnja donosi rizik koji se ne isplati. Prva je posle punog radnog dana, kada je vozač budan više od petnaest sati. Druga je kada su vremenski uslovi loši, pa se noć, kiša i magla sabiraju. Treća je kada vozač zna da noću slabo vidi — a to je stanje koje se ne rešava opreznijom vožnjom nego pregledom vida.

U sve tri situacije alternativa je jednostavna: kreni ujutru. Vožnja koja je odložena za nekoliko sati skoro nikada nije skuplja od posledica koje donosi vožnja u stanju u kome ne bi trebalo da se vozi.

Kratko, za pamćenje

• voziš dokle vidiš — brzinu biraš prema dometu svetala, ne prema znaku
• duga svetla koristi kad možeš, obaraj ih čim se pojavi vozilo
• zaslepljen: gledaj u desnu ivičnu liniju, uspori, ne uzvraćaj svetlima
• farove i staklo drži čiste, a korektor snopa koristi kad je auto pun
• noć i kiša zajedno traže znatno veće rastojanje