Vožnja po kiši i akvaplaning — zašto je prvih deset minuta najopasnije

Kiša je najčešći loš uslov na našim putevima i istovremeno onaj koji vozači najviše potcenjuju. Sneg izgleda opasno pa se vozi opreznije; kiša izgleda kao mala neprijatnost, a menja gotovo sve — vidljivost, prianjanje, kočni put i vreme koje ti treba da doneseš odluku.

Ovaj tekst objašnjava šta se fizički dešava između gume i mokrog asfalta, kako se prepoznaje akvaplaning i koje se navike menjaju čim padne prva kap.

Prvih deset minuta je najgore

Na asfaltu se tokom suvog perioda nakupi ulje, gorivo, guma i prašina. Kada padne prva kiša, voda taj sloj podigne i pretvori ga u tanak film koji je klizaviji od kasnije, dobro spranog kolovoza. Zato se najveći broj proklizavanja dešava u prvih desetak minuta kiše, a ne u pljusku koji traje sat vremena.

Isti efekat se javlja i posle duge suše, kada prva kiša pokupi sve što se mesecima taložilo. Praktično pravilo je jednostavno: čim krene kiša, skini nogu sa gasa i povećaj rastojanje pre nego što uopšte proceniš koliko je jaka.

Šta guma stvarno radi na mokrom

Šara gume nije dizajn nego sistem kanala kroz koje se voda odvodi ispod gazeće površine. Pri vožnji od 80 km/h kroz sloj vode, guma mora da izbaci više litara vode u sekundi da bi guma dodirnula asfalt. Što je sloj vode deblji i brzina veća, to je posao teži.

U trenutku kada količina vode premaši kapacitet kanala, između gume i puta ostane vodeni klin. Guma tada ne dodiruje asfalt — ona pluta. To je akvaplaning, i od tog trenutka volan, gas i kočnica ne rade ništa.

Kada akvaplaning počinje

Ne postoji jedna brzina koja važi za sve. Zavisi od dubine šare, pritiska, širine gume, mase vozila i dubine vode. Ipak, orijentacija koja vredi: sa novom gumom i normalnim pritiskom rizik ozbiljno raste od oko 80 km/h kroz sloj vode od nekoliko milimetara, a sa gumom blizu zakonskog minimuma taj prag pada i ispod 60 km/h.

Šire gume plutaju lakše od uskih, jer imaju veću površinu na koju vodeni klin deluje. Zato baš zimi uski profil ima prednost, iako se u prodavnici često prodaje suprotna priča.

Kako se prepoznaje

• zvuk se naglo promeni — kotrljanje utihne, čuje se samo prskanje
• volan postane neobično lagan, kao da nije ni vezan za točkove
• obrtaji motora skoče bez ubrzanja, jer pogonski točkovi gube otpor
• vozilo blago „luta" iako držiš volan pravo

Prva dva znaka dolaze pre nego što izgubiš kontrolu i najbolji su alarm koji postoji. Ako ih osetiš, već si u zoni u kojoj treba usporiti — bez kočenja.

Šta se radi kad počne

Reakcija je kontraintuitivna, ali jedina ispravna. Skini nogu sa gasa i pusti da vozilo samo uspori. Volan drži pravo i miran, bez naglih pokreta. Ne koči i ne skreći dok ne osetiš da su gume ponovo uhvatile put — a to ćeš prepoznati po tome što se vrati zvuk kotrljanja i težina u volanu.

Ako vozilo ima ručni menjač, ne pritiskaj kvačilo naglo i ne menjaj stepen prenosa u tom trenutku. Svaka nagla promena, uključujući i kočenje motorom, može da pretvori pravolinijsko plutanje u okretanje vozila.

Zašto se ne koči

Kočenje na točku koji ne dodiruje asfalt ne usporava vozilo, ali zaustavlja obrtanje točka. Kada taj točak posle nekoliko metara dotakne put, on je blokiran — i vozilo se odmah okreće oko svoje ose. ABS pomaže, ali on ne može da vrati prianjanje koje ne postoji.

Isto važi i za volan: točkovi okrenuti u stranu dok se pluta znače da će vozilo naglo skrenuti čim guma uhvati asfalt. Zato je „ništa ne radi" najbolji plan koji možeš da imaš u te dve sekunde.

Kolotrazi i lokve uz ivicu

Voda se skuplja u kolotrazima na deonicama sa gustim teretnim saobraćajem i uz desnu ivicu kolovoza, gde je nagib najmanji. Zbog toga se po kiši vozi malo levije unutar svoje trake, ali bez zalaženja na razdelnu liniju, i izbegava se prolazak kroz lokvu punom brzinom.

Ako lokvu ne možeš da izbegneš, uspori pre nje, prođi kroz nju bez kočenja i sa mirnim volanom. Jednostrano ulaženje u duboku vodu — jedan točak u lokvi, drugi na suvom — vuče vozilo u stranu i najčešće završava udarcem u ivičnjak ili izlaskom sa puta.

Rastojanje i brzina po kiši

Pravilo dve sekunde po kiši postaje pravilo četiri sekunde. Kočni put se produžava za trećinu do polovine u odnosu na suvo, a vidljivost je manja, pa i opasnost primećuješ kasnije. Zbir ta dva efekta znači da isto ograničenje brzine po kiši nije isto bezbedno.

Ovo nije samo savet: zakon traži da vozač brzinu prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti i uslovima saobraćaja, a za neprilagođenu brzinu predviđena je kazna od 10.000 do 20.000 dinara. Kako se rastojanje meri u praksi, objašnjeno je u tekstu o bezbednom rastojanju.

Vidljivost: brisači, stakla i svetla

Gumice brisača traju otprilike godinu dana i menjaju se kada počnu da ostavljaju trag, ne kada se raspadnu. Trag preko vetrobrana po noći i kiši pretvara svako svetlo u zvezdu i praktično briše polovinu vidnog polja.

Uz brisače idu i čista stakla iznutra, puna posuda za tečnost sa sredstvom za odmašćivanje i pravilno uključena svetla. Po jakoj kiši obavezno voziš sa oborenim svetlima; zadnje svetlo za maglu se uključuje samo kad je vidljivost zaista mala, jer inače zaslepljuje vozače iza tebe.

Zapoteni prozori

Vlaga iz odeće i disanja se po kiši kondenzuje na hladnom staklu za nekoliko minuta. Najbrže rešenje je klima uključena zajedno sa grejanjem i usmerena na vetrobran, uz spoljašnji vazduh umesto recirkulacije — klima suši vazduh, grejanje ga zagreva, a spoljni vazduh iznosi vlagu napolje.

Ako često imaš maglu na staklima, proveri filter kabine i da li su otvori za odvod vode ispod vetrobrana zapušeni lišćem. Mokri tepisi u kabini su najčešći skriveni izvor vlage.

Bočni vetar i pljusak na otvorenom putu

Kiša retko dolazi sama. Na mostovima, u useku i pri izlasku iz zaklona vetar udari u stranu, a mokar kolovoz smanjuje otpor kojim vozilo tome odoleva. Zato se po nevremenu drži čvršći hvat volana i smanjuje brzina pre mesta gde znaš da vetar duva.

Prilikom preticanja kamiona po pljusku dobijaš dupli udarac: prvo vodenu prašinu koja ti na sekund uzme vidljivost, pa onda promenu strujanja vazduha. Ako baš ne moraš, kamion po jakoj kiši ne pretičeš.

Vožnja kroz poplavljenu deonicu

Voda koja izgleda plitko često nije. Osnovno pravilo je da se ne ulazi u vodu dublju od polovine visine točka, a kod nižih vozila ni toliko. Motor koji usisa vodu se najčešće trajno uništi, a popravka je skuplja od vrednosti mnogih vozila.

Ako moraš da prođeš, idi polako i ravnomerno, u prvom stepenu prenosa i sa blago dodatim gasom, bez zaustavljanja u vodi. Posle izlaska proveri kočnice laganim pritiskanjem dok voziš pravo, da se voda sa diskova otkloni.

Šta radi elektronika, a šta ne

Elektronska kontrola stabilnosti prepoznaje da vozilo ide drugačije nego što volan traži i koči pojedinačne točkove da ga vrati u liniju. To spašava mnoge situacije na mokrom, ali radi samo dok postoji prianjanje. U punom akvaplaningu ni ESP nema šta da iskoristi.

Zato se sistemi posmatraju kao mreža ispod trapeza, a ne kao razlog da se vozi brže po kiši. Vozač koji je usporio pre lokve nikada neće ni saznati koliko dobro njegov ESP radi.

Priprema vozila za kišni period

• dubina šare najmanje 3 mm; zakonski minimum od 1,6 mm je granica za skidanje gume, ne za bezbednu vožnju po kiši
• pritisak u gumama proveren na hladno, po specifikaciji proizvođača
• brisači bez traga, posuda puna, mlaznice usmerene
• sva svetla ispravna — po kiši te drugi vide manje nego što misliš
• čisti odvodi vode ispod vetrobrana i na vratima

Kiša u gradu: pešaci koji te ne vide

Po kiši se ponašanje pešaka menja: gledaju u zemlju, kapuljača im uzima bočni pogled, kišobran zaklanja pola vidnog polja i trče preko kolovoza da bi što pre bili na suvom. Sve to znači da pešak na mokrom asfaltu ulazi u kolovoz kasnije nego što bi po suvom, i sa manje provere.

Zato se u naselju po kiši brzina spušta ispod ograničenja pred pešačkim prelazima, oko stajališta javnog prevoza i na mestima gde ljudi prelaze put i kad prelaza nema. Prskanje pešaka vodom iz lokve nije samo bezobrazluk — vozač je dužan da ne ugrožava i ne ometa druge učesnike u saobraćaju, a ista brzina koja prska je i brzina koja ne staje na vreme.

Dvotočkaši po kiši

Motociklista na mokrom ima daleko manju rezervu nego automobil: dva točka, manja površina kontakta i oznake na kolovozu koje po kiši postaju klizave kao led. Isto važi za bicikliste i vozače trotineta, kojima šahtovi i tramvajske šine po kiši oduzimaju stabilnost.

Praktično to znači veće bočno rastojanje pri preticanju, nikakvo naglo useknuće pred njih i strpljenje na raskrsnicama. Više o deljenju puta sa njima piše u tekstu o dvotočkašima u saobraćaju.

Kada se stane zbog nevremena

Postoji tačka na kojoj vožnja prestaje da bude pitanje veštine — pljusak u kome brisači na najjačem ne stižu da očiste staklo. Tada se ne nastavlja „polako", nego se skloni sa kolovoza na prvo bezbedno mesto: benzinsku stanicu, parkiralište ili odmorište.

Zaustavna traka na auto-putu nije opcija; vozila koja nailaze te ne vide, a upravo se tu dešava najveći broj naleta po nevremenu. Ako si već stao, upali sva četiri pokazivača i ostani vezan u vozilu dok se ne smiri.

Noćna kiša

Kombinacija koja najviše smanjuje vidljivost je mokar asfalt noću. Crn i mokar kolovoz upija svetlost umesto da je odbija, oznake se ne vide, a odsjaj tuđih farova se razliva po vodenom filmu. Praktično, vidiš znatno kraće nego što bi na suvom sa istim svetlima.

Odgovor je jedini koji uvek radi: manja brzina i veće rastojanje, uz čisto staklo iznutra. Kako se svetla pravilno podešavaju i koriste, piše u tekstu o noćnoj vožnji.

Kratko, za pamćenje

• prvih deset minuta kiše je najklizavije
• akvaplaning se prepoznaje po tišini i laganom volanu, pre nego što izgubiš kontrolu
• kad počne: bez gasa, bez kočnice, volan pravo
• rastojanje četiri sekunde, brzina niža nego što znak dozvoljava
• guma ispod 3 mm i pljusak ne idu zajedno