Telefon za volanom — šta je tačno zabranjeno i koliko košta

Telefon je danas najčešći uzrok nepažnje u vožnji i jedini koji vozač sam unosi u vozilo. Merenja u simulatorima i na putu pokazuju isti obrazac: kucanje poruke u vožnji produžava vreme reakcije više nego alkohol u granici prekršaja, a pogled skrenut sa puta na četiri sekunde na 90 km/h znači sto metara pređenih naslepo.

Zakon zbog toga ne zabranjuje „razgovor" nego držanje uređaja u ruci. Ta razlika je ključna i objašnjava većinu nesporazuma oko ovog prekršaja.

Šta zakon zabranjuje

Vozač ne sme da koristi telefon niti druge uređaje za komunikaciju za vreme vožnje, osim ako koristi opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku. Za taj prekršaj propisana je fiksna novčana kazna od 10.000 dinara.

Prekršaj se pravi držanjem uređaja u ruci — bez obzira na to da li razgovaraš, kucaš poruku, biraš pesmu ili samo gledaš u ekran. Sadržaj radnje nije bitan; bitno je da ti je ruka na telefonu umesto na volanu.

Zašto se broji i kad vozilo stoji

Zaustavljanje na semaforu ili u koloni ne prekida učešće u saobraćaju. Vozilo je i dalje na kolovozu, vozač je i dalje vozač, pa uzimanje telefona u ruku u tom trenutku ostaje prekršaj. Isto važi i za stajanje ispred rampe ili u zastoju.

Praktično, telefon se sme uzeti u ruku tek kada je vozilo zaustavljeno na mestu na kome sme da stoji — parking, benzinska stanica, odmorište. Sve ostalo je zaustavljanje u saobraćaju, ne prekid vožnje.

Šta je dozvoljeno

• razgovor preko hendsfri opreme — bubice, sistem u vozilu, zvučnik
• telefon u držaču na vetrobranu ili tabli, dok se ne uzima u ruku
• navigacija koja je podešena pre polaska
• komande na volanu i glasovne komande

Ono što nije dozvoljeno je držanje telefona između ramena i uva, telefon u krilu koji se povremeno diže, kao ni „samo jedan pogled" na poruku koja je stigla. Sve tri situacije se u kontroli tretiraju isto.

Audio i video uređaji

Postoji i posebna odredba za korišćenje audio i video uređaja na način koji ometa vozača. Za taj prekršaj predviđena je kazna od 3.000 dinara. Tu spada, na primer, gledanje video sadržaja na uređaju postavljenom tako da ga vozač vidi tokom vožnje.

Ista logika važi i za ekrane koji prikazuju sadržaj nevezan za vožnju. Sistem u vozilu koji prikazuje navigaciju i podatke o vožnji nije sporan; ekran sa filmom u vidnom polju vozača jeste.

Probna dozvola: ni hendsfri

Vozač sa probnom vozačkom dozvolom ne sme da koristi telefon ni druge uređaje za komunikaciju za vreme vožnje — uključujući i opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku. Za taj prekršaj propisana je kazna od 10.000 dinara, uz 6 kaznenih poena i zabranu upravljanja od najmanje tri meseca.

Razlog je jednostavan: vozač bez iskustva troši mnogo više pažnje na samu vožnju, pa mu razgovor oduzima deo koji mu je neophodan. Ostala ograničenja probne dozvole opisana su u tekstu o probnoj vozačkoj dozvoli.

Koliko pažnje zapravo odlazi

Vožnja je zadatak koji traži kontinuirano praćenje više izvora informacija — put, ogledala, znaci, drugi učesnici. Telefon oduzima tri stvari odjednom: pogled sa puta, ruku sa volana i deo pažnje koji obrađuje razgovor.

Poslednja stavka je razlog zbog kog ni hendsfri nije potpuno bezbedan. Razgovor sa suvozačem se prekida kada situacija postane složena; sagovornik na telefonu ne vidi raskrsnicu i nastavlja da priča. Merenja pokazuju da vozač u telefonskom razgovoru registruje znatno manji deo onoga što mu prođe kroz vidno polje.

Kako se prekršaj utvrđuje

Najčešće ga uočava policijski službenik u kontroli, ali sve više se koriste i kamere sa velikom rezolucijom koje snimaju unutrašnjost vozila kroz vetrobran. Snimak koji pokazuje uređaj u ruci dovoljan je dokaz.

Kod fiksne kazne izdaje se prekršajni nalog. Ako se plati u roku od osam dana, plaća se polovina iznosa; ako se osporava, podnosi se zahtev za sudsko odlučivanje. Tok postupka objašnjen je u tekstu o prekršajnom postupku.

Držač je jeftiniji od kazne

Držač za telefon košta manje od desetine iznosa kazne i rešava ceo problem: uređaj je u vidnom polju, ruke su na volanu, navigacija radi. Postavlja se tako da ne zaklanja pogled na put i ne smeta radu vazdušnog jastuka.

Uz držač ide i navika: adresa se unosi pre polaska, a ne u pokretu. Ako ruta mora da se promeni, to se radi na mestu gde je zaustavljanje dozvoljeno.

Poruke i aplikacije

Kucanje poruke je najopasniji oblik korišćenja telefona jer traži i pogled i ruku i misao. Većina telefona ima režim za vožnju koji ućutkuje obaveštenja i automatski odgovara pošiljaocu da si u vožnji — uključivanje tog režima je jedina mera koja stvarno radi, jer uklanja povod da uopšte pogledaš u ekran.

Isto važi i za dostavljače i vozače koji rade preko aplikacija: prihvatanje narudžbine u pokretu je isti prekršaj kao i svaki drugi, a rizik je veći jer se dešava u gradskoj vožnji.

Šta sa pozivom koji je zaista hitan

Ako moraš da se javiš, a nemaš hendsfri, jedino ispravno je zaustaviti vozilo na mestu gde je zaustavljanje dozvoljeno i tek onda uzeti telefon. Zaustavljanje na kolovozu, u traci ili na zaustavnoj traci auto-puta zbog telefonskog poziva je poseban prekršaj i realna opasnost.

Kod poziva hitnim službama zakon ne pravi izuzetak od načina korišćenja uređaja, ali zaustavljanje radi poziva u nuždi jeste opravdano. Kada je zaustavljanje dozvoljeno, a kada nije, objašnjeno je u tekstu o zaustavljanju i parkiranju.

Telefon i pešaci

Zabrana se ne odnosi samo na vozače. Pešak koji prelazi kolovoz ne sme da koristi mobilni telefon niti slušalice, a za taj prekršaj propisana je kazna od 3.000 dinara. Odredba postoji zato što pešak sa slušalicama ne čuje vozilo koje dolazi, a sa telefonom u ruci ne gleda levo i desno.

Isto važi i za bicikliste i vozače trotineta. O njihovim obavezama piše u tekstu o biciklima i električnim trotinetima.

Šta ako te snimi kamera dok si suvozač

Prekršaj se odnosi na vozača. Suvozač sme da koristi telefon, uključujući i navigaciju za vozača — to je i najbolje rešenje kada se putuje u dvoje. Ako je snimak nejasan pa se sumnja na vozača, postupak se vodi i vozač ima pravo da osporava utvrđeno stanje.

Kod vozila pravnog lica kazna prvo stiže vlasniku, koji je dužan da dostavi podatke o vozaču u vreme prekršaja.

Kamera, tahograf i uređaji koji nisu telefon

Pored telefona, u istu grupu ulaze i drugi uređaji za komunikaciju: radio-stanice, tablet, prenosni računar, uređaji za praćenje vožnje koji traže unos podataka. Pravilo je isto — ako se drži u ruci ili traži pogled u ekran duži od trenutka, oduzima pažnju koja pripada putu.

Poseban slučaj su uređaji koje vozači ugrađuju sami: kamere za snimanje vožnje, dodatni ekrani, držači koji zaklanjaju deo vetrobrana. Sve što smanjuje polje pogleda kroz vetrobran može biti sporno i na tehničkom pregledu, a ne samo u kontroli. Šta se na liniji gleda, piše u tekstu o tehničkom pregledu.

Vozači profesionalci i dostava

Za vozače koji upravljanje vozilom obavljaju kao posao, telefon je istovremeno radni alat i najveći izvor rizika. Naručivanje, potvrđivanje adrese i javljanje dispečeru dešavaju se tokom vožnje, često po nekoliko puta na sat, u gustom gradskom saobraćaju.

Rešenje koje se u praksi pokazalo kao jedino održivo je organizaciono, ne individualno: dogovor da se pozivi primaju preko hendsfri opreme, a unos podataka radi na stajanju. Poslodavac koji traži potvrdu u pokretu traži i prekršaj — a kazna i poeni idu vozaču.

Zašto se kazna povećavala

Iznos za korišćenje telefona rastao je kroz izmene zakona jer je prekršaj masovan i teško se suzbija. Za razliku od brzine, koja se meri automatski, telefon traži vizuelnu kontrolu — pa je odgovor zakonodavca bio da poveća cenu prekršaja umesto broja kontrola.

Praktično, danas je jedno kucanje poruke skuplje od godišnjeg pretplatničkog paketa za većinu korisnika, a nekoliko takvih prekršaja u jednoj godini pređe cenu registracije vozila.

Nepažnja koja nije telefon

Telefon je najvidljiviji, ali nije jedini izvor odvraćanja pažnje. U istu grupu spadaju jelo i piće u pokretu, pušenje i traženje upaljača, doterivanje u retrovizoru, okretanje ka deci na zadnjem sedištu i traženje predmeta po sedištu. Nijedna od tih radnji nema svoju posebnu odredbu, ali sve ulaze u obavezu vozača da upravlja vozilom na način koji ne ugrožava druge učesnike.

Zbog toga se u zapisniku posle nezgode često nađe formulacija o nepažnji, iako telefon nije bio u igri. Praktično pravilo je jednostavno: sve što traži da skineš pogled sa puta duže od dve sekunde radi se dok vozilo stoji na mestu gde sme da stoji.

Kako se navika menja

Najefikasnija mera nije disciplina nego uklanjanje povoda. Telefon koji je u držaču sa uključenim režimom za vožnju ne zvoni, ne vibrira i ne pali ekran, pa nema šta da te povuče. Poruke koje stignu u međuvremenu čekaju, a pošiljalac dobija automatski odgovor.

Ako voziš sa decom ili u društvu, dogovor da suvozač preuzima telefon rešava i navigaciju i pozive. Vozač koji jednom proba da odvoji tih dvadeset minuta vožnje od ekrana obično prestane da se vraća na staru naviku — ne zbog kazne nego zato što je vožnja tada osetno mirnija.

Kratko, za pamćenje

• zabranjeno je držanje uređaja u ruci, ne samo razgovor — kazna 10.000 dinara
• prekršaj postoji i kada vozilo stoji na semaforu ili u koloni
• hendsfri i držač su dozvoljeni; probna dozvola nema ni to pravo
• audio i video uređaji koji ometaju vozača — 3.000 dinara
• pešak sa telefonom ili slušalicama na prelazu — 3.000 dinara