Preticanje na otvorenom putu — kako da znaš da stižeš, a ne da se nadaš

Preticanje je jedini manevar u redovnoj vožnji u kome vozač svojom voljom izlazi u traku namenjenu suprotnom smeru. Sve ostalo — kočenje, skretanje, prestrojavanje — dešava se u prostoru koji je tvoj. Zbog toga su čeoni sudari, iako su znatno ređi od naleta i bočnih sudara, uporno najsmrtonosnija vrsta nezgode: relativna brzina dva vozila koja se sudaraju čelom je zbir njihovih brzina, dakle često preko 180 km/h.

Ono što razlikuje bezbedno preticanje od kocke nije hrabrost nego procena. A procena se svodi na dva pitanja: koliko sam brži od onog koga pretičem i koliko puta ispred sebe zaista vidim.

Razlika u brzini je sve

Kada pretičeš vozilo koje ide 80 km/h, a ti voziš 90, razlika je samo 10 km/h. To znači da ti treba više od pola minuta i skoro kilometar puta da bi ga zaista pretekao i vratio se u svoju traku. Ako pretičeš istim tempom, a iz suprotnog smera dolazi vozilo brzinom od 90 km/h, vas dvojica se približavate brzinom od 180 km/h — dakle 50 metara u sekundi.

Zato prvo pravilo glasi: ako ne možeš da budeš bar 20 km/h brži od vozila koje pretičeš, nemoj ni počinjati. Sa razlikom od 20 do 30 km/h ceo manevar staje u desetak sekundi i tri do četiri stotine metara, što je razdaljina koju možeš da proceniš okom. Sa razlikom od 10 km/h ulaziš u manevar čiji kraj ne vidiš.

Koliko puta ti zaista treba

Praktična računica koju vredi imati u glavi: pri preticanju na otvorenom putu potrebno ti je otprilike toliko slobodnog puta ispred da možeš da vidiš najmanje 500 metara prazne trake suprotnog smera, i to na ravnom. Ako ne vidiš toliko, manevar se ne izvodi.

Uz to ide i pravilo koje se lako pamti: vozilo koje ti dolazi u susret i koje si tek primetio na horizontu stiže do tebe brže nego što ti se čini. Ljudsko oko loše procenjuje brzinu objekta koji se približava pravo prema tebi, jer se u prvim sekundama menja samo veličina, a ne položaj. Zato se sve nesreće ovog tipa opisuju istom rečenicom: „Video sam ga, ali mi je delovalo da ima vremena."

Priprema koja rešava pola posla

Većina neuspelih preticanja krene loše mnogo pre nego što se izađe u levu traku. Pripremi se ovako:

• povuci se na tri do četiri sekunde iza vozila koje želiš da pretekneš — iz blizine ne vidiš ništa, a iz daljine vidiš ceo put
• proveri retrovizore i mrtav ugao; možda tebe već neko pretiče
• ubaci niži stepen prenosa da imaš ubrzanje spremno, umesto da ga tražiš usred manevra
• uključi levi pokazivač pravca na vreme, pa tek onda izađi
• ako je pred tobom krivina, uspon ili raskrsnica — sačekaj sledeći ravan deo

Razmak pre preticanja radi dve stvari odjednom: daje ti vidik i daje ti zalet. Vozač koji se zalepi za branik pa naglo skrene ulevo ne vidi šta ga čeka i kreće iz brzine koja je već izjednačena sa vozilom ispred.

Izvođenje: kratko i odlučno

Kada odlučiš, manevar se izvodi bez oklevanja. Izađi u levu traku, ubrzaj odlučno i prođi pored vozila bez zadržavanja u njegovoj visini — bok pored boka je najgore mesto za oba vozila. Kada u unutrašnjem retrovizoru vidiš oba prednja fara vozila koje si pretekao, imaš dovoljno prostora da se vratiš.

Vraćanje pred vozilo koje si pretekao mora biti postepeno, sa uključenim desnim pokazivačem. Naglo useknuće pred kamion ili automobil oduzima tom vozaču rastojanje koje mu treba za kočenje — a ako on tada zakoči, kolona iza njega dobija problem koji si ti napravio.

Kada se ne pretiče

Zakon nabraja situacije u kojima je preticanje zabranjeno, a sve imaju istu logiku: ne vidiš dovoljno ili ne možeš da se vratiš. Najvažnije:

• neposredno ispred i na raskrsnici, osim kada je saobraćaj regulisan svetlosnim znacima ili kada se pretiče vozilo koje skreće ulevo
• na prelazu puta preko železničke pruge u nivou i neposredno ispred njega
• na obeleženom pešačkom prelazu i ispred njega
• kada je vidljivost ograničena krivinom, usponom ili vremenskim uslovima
• kada je puna razdelna linija na kolovozu ili kada je postavljen znak zabrane preticanja
• kada vozilo ispred tebe već pretiče drugo vozilo
• kada je vozilo stalo da propusti pešake — to je jedan od najteže kažnjenih prekršaja uopšte

Poslednja stavka zaslužuje poseban naglasak: preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavilo radi propuštanja pešaka spada u odredbu sa najvišim novčanim kaznama u zakonu, u rangu od 100.000 do 120.000 dinara. Razlog je jednostavan — pešak u tom trenutku prelazi ispred zaustavljenog vozila i nema nikakve šanse da te vidi. Pun spisak iznosa je u tekstu o kaznama za preticanje.

Puna, isprekidana i dvostruka linija

Uzdužne oznake nisu dekoracija nego pravilo koje važi i kada nema nijednog znaka. Isprekidana linija se sme preći, puna ne sme, a kombinovana (puna sa jedne, isprekidana sa druge strane) dozvoljava prelazak samo sa strane isprekidane linije. Puna linija se postavlja tačno tamo gde je vidljivost nedovoljna, pa je njeno prelaženje najbrži način da se nađeš čelom u čelo sa vozilom koje nisi mogao da vidiš.

Detaljan pregled svih uzdužnih oznaka i njihovog značenja imaš u sekciji o uzdužnim oznakama na kolovozu.

Preticanje kamiona i vozila sa prikolicom

Duga vozila traže duži manevar, ali problem nije samo dužina. Prilikom prolaska pored kamiona menja se strujanje vazduha: prvo te vuče ka njemu, pa te u trenutku izlaska iz njegove senke bočni vetar gurne u stranu. Sa lakim vozilom, pogotovo sa krovnim nosačem ili prikolicom, to se oseti kao nagli trzaj volana.

Zato se kamion pretiče čvrsto držanim volanom i bez naglog ubrzavanja na kraju manevra. Ako pada kiša, računaj i na vodenu prašinu koja ti na nekoliko sekundi potpuno uzme vidljivost — u tim uslovima preticanje kamiona se odlaže do bolje deonice.

Kolona vozila

Preticanje cele kolone je manevar koji traži put kakav na dvotračnom putu retko postoji. Zakon ga i ne zabranjuje uvek izričito, ali postavlja uslove koje je teško ispuniti: moraš videti dovoljno slobodnog puta za ceo manevar i imati mesto za povratak u svoju traku.

Preticanje zaustavljene kolone je zabranjeno. Isto važi i za kolonu vozila pod pratnjom — to je odredba sa najvišim kaznama, zajedno sa neustupanjem prolaza vozilima sa prvenstvom. Ako naiđeš na kolonu koja stoji, jedino ispravno je stati iza nje i sačekati.

Ako si pogrešio u proceni

Dešava se i pažljivima: izašao si, a vozilo iz suprotnog smera je bliže nego što si mislio. U tom trenutku postoje tačno dve ispravne odluke, i obe se donose odmah. Ako si tek krenuo i još si iza vozila koje pretičeš, otpusti gas, uključi desni pokazivač i vrati se iza njega. Ako si već pored njega ili ispred, ubrzaj do kraja i uđi u svoju traku ispred njega.

Ono što se ne radi je kočenje usred leve trake i čekanje da se situacija sama razreši. Vozač koga pretičeš tada ne zna šta radiš, vozilo iz suprotnog smera nema kuda, a ti si postao prepreka u traci u kojoj ne smeš da budeš. Odluka doneta u prvoj sekundi skoro uvek prolazi; ista odluka doneta u trećoj sekundi obično ne.

Traktori, kombajni i spora vozila

Na regionalnim putevima u sezoni radova preticanje sporog vozila je svakodnevica, a upravo tu se pravi najviše grešaka. Traktor sa priključkom je često širi nego što deluje, zauzima deo suprotne trake i može da skrene ulevo na poljski put bez pokazivača pravca koji se vidi. Uz to, iza kombajna ili prikolice sa senom nema nikakve vidljivosti.

Pretiče se tek kada vidiš ceo put ispred sporog vozila, sa širokim bočnim rastojanjem, i nikad neposredno pred poljskim ili šumskim prilazom. Ako je vozač traktora uključio levi pokazivač, on skreće — ne poziva te da prođeš, ma koliko se to na našim putevima pogrešno tumačilo.

Preticanje u naselju

U gradu je preticanje najčešće nepotrebno: dobijaš nekoliko sekundi do sledećeg semafora, a rizikuješ pešaka koji izlazi između parkiranih vozila. Posebno pravilo važi za vozilo javnog prevoza koje je stalo na stajalištu bez izdignutog perona — tada se prolazi smanjenom brzinom i sa najvećom pažnjom, jer putnici izlaze pravo na kolovoz.

Isto važi i za školski autobus i za mesta gde deca prelaze put. Kako izgleda saobraćajno okruženje oko škola i šta se menja početkom školske godine, piše u tekstu o deci na putu.

Kada tebe pretiču

Vozač koga pretiču ima obavezu koja se često zaboravlja: ne sme da povećava brzinu dok traje preticanje. To nije stvar bontona nego prekršaja za koji je predviđena kazna od 10.000 do 20.000 dinara i četiri kaznena poena, uz mogućnost zabrane upravljanja.

Ono što treba da uradiš je suprotno: drži ravnomernu brzinu, pomeri se malo udesno u okviru svoje trake i, ako vidiš da onaj koji pretiče neće stići, blago uspori da mu napraviš prostor za povratak. Time rešavaš situaciju u kojoj bi inače bio direktan učesnik.

Preticanje sa desne strane

Osnovno pravilo je da se pretiče sa leve strane, a preticanje zdesna je prekršaj sa kaznom od 10.000 do 20.000 dinara i tri kaznena poena. Postoje izuzeci koje zakon dopušta: kada je vozilo ispred dalo znak da skreće ulevo i zauzelo položaj za to, kao i u gustom saobraćaju kada se vozila kreću u kolonama po trakama — tada prolazak desnom trakom nije preticanje nego kretanje kolone.

Na auto-putu isto pravilo znači da se posle preticanja vraćaš u desnu traku. Vozilo koje bez potrebe zauzima srednju ili levu traku gura ostale da ga zaobilaze zdesna i pravi opasnost koju nije napravilo svojom brzinom nego položajem.

Noćno preticanje

Noću se vidi samo ono što je osvetljeno, a fara nasuprot ne kazuju ni brzinu ni razdaljinu pouzdano. Preticanje se zato izvodi samo kada jasno vidiš celu deonicu koju ćeš preći, a to je u praksi na pravcu bez krivina i bez svetala u susretu.

Kratkim uključivanjem dugih svetala možeš da najaviš nameru vozaču ispred, ali samo ako time ne zaslepljuješ nikoga iz suprotnog smera. Detalji o svetlima i njihovoj upotrebi su u tekstu o noćnoj vožnji.

Kratko, za pamćenje

• bez razlike od bar 20 km/h nema preticanja
• pre manevra se povlačiš, ne prilepljuješ
• vidljivost od najmanje 500 metara prazne suprotne trake
• vraćaš se tek kada u retrovizoru vidiš oba fara vozila koje si pretekao
• ispred pešačkog prelaza, na raskrsnici i preko pune linije — nikad
• ako sumnjaš da stižeš, to je već odgovor: ne stižeš