Auto-put — pravila koja važe samo tamo i kazne koje ih prate

Auto-put je najbezbedniji tip puta po pređenom kilometru i istovremeno onaj na kome greška ima najteže posledice. Razlog je jednostavan: nema raskrsnica, nema pešaka i nema suprotnog smera, ali su brzine takve da se svaka nepravilnost pretvara u sudar sa velikom energijom.

Zbog toga zakon za auto-put propisuje posebna pravila, a za njihovo kršenje kazne koje su po pravilu strože nego za istu radnju na drugom putu. Evo šta se traži i koliko košta odstupanje.

Ko sme na auto-put

Auto-putem smeju da se kreću samo motorna vozila koja mogu da razviju propisanu najmanju brzinu i koja po svojim karakteristikama ispunjavaju uslove. Zabranjeno je kretanje pešaka, biciklista, mopeda, traktora, radnih mašina i zapreg.

Vozilo koje se nepropisno kreće auto-putem kažnjava se sa 20.000 do 40.000 dinara i 3 kaznena poena, uz zabranu upravljanja od najmanje 30 dana. Za motoput je predviđena kazna od 10.000 do 20.000 dinara i 3 poena.

Uključivanje na auto-put

Uključenje se vrši preko trake za ubrzanje, u kojoj vozač razvija brzinu blisku brzini saobraćajnog toka i tek onda se uključuje u desnu traku. Vozilo koje se uključuje nema prvenstvo — obaveza propuštanja je na njemu.

Najčešća greška je uključivanje na premaloj brzini, koje tera vozila u desnoj traci da koče. Druga je zaustavljanje na kraju trake za ubrzanje, posle kog nema nikakve šanse za bezbedno uključenje. Praktična strana ovog manevra objašnjena je u tekstu o vožnji na auto-putu.

Korišćenje traka

Vozila se kreću desnom trakom, a leve se koriste za preticanje i vraćaju se u desnu čim se manevar završi. Vozilo koje bez potrebe zauzima levu ili srednju traku ometa saobraćaj i tera druge da ga obilaze zdesna.

Preticanje sa desne strane kažnjava se sa 10.000 do 20.000 dinara, 3 kaznena poena i zabranom upravljanja od najmanje 30 dana. Kada se saobraćaj odvija u kolonama po trakama, prolazak desnom trakom nije preticanje.

Zaustavna traka

Zaustavna traka nije traka za vožnju ni za odmor — služi isključivo za nuždu. Zaustavljanje u njoj bez opravdanog razloga kažnjava se sa 10.000 do 20.000 dinara, a zaustavljanje u saobraćajnoj traci sa 20.000 do 40.000 dinara.

Kada moraš da staneš zbog kvara, uključi sva četiri pokazivača, obuci prsluk pre izlaska, postavi trougao na propisanoj udaljenosti i sa putnicima se skloni iza zaštitne ograde. Statistika je nemilosrdna: najveći broj stradalih posle lakših kvarova na auto-putu bio je pored svog vozila. Ceo postupak je u tekstu o kvaru na putu.

Vožnja unazad i polukružno okretanje

Na auto-putu su zabranjeni vožnja unazad, polukružno okretanje i prelazak preko razdelnog pojasa. Reč je o radnjama koje stvaraju čeoni sudar na putu na kome ga inače nema, pa se kažnjavaju po najstrožoj skali.

Ako promašiš izlaz, jedino ispravno je nastaviti do sledećeg. Nekoliko dodatnih kilometara je jeftinije od bilo koje druge opcije, a naplata putarine se rešava na rampi bez problema.

Zabrana kretanja pešaka

Pešacima je zabranjeno stupanje i kretanje po auto-putu i motoputu, uz kaznu od 20.000 do 40.000 dinara. Najčešći pešak na auto-putu je vozač koji je ostao bez goriva ili je imao kvar, pa krene pešice do naplatne rampe.

To je jedna od najopasnijih stvari koje se mogu uraditi u saobraćaju. Umesto toga se poziva pomoć na putu i čeka iza zaštitne ograde.

Vuča na auto-putu

Vuča neispravnog vozila na auto-putu i motoputu je zabranjena, osim do prvog izlaza. Za prekršaj je propisana kazna od 5.000 dinara, a uslovi vuče — ispravne kočnice i upravljač, brzina do 40 km/h — važe i tada.

Sve što izlazi iz tih okvira rešava se šlep službom. Vozilo koje se vuče užetom po auto-putu je opasnost i za posadu i za ostale učesnike.

Najmanja i najveća brzina

Pored najveće dozvoljene brzine, na auto-putu postoji i zahtev za najmanjom brzinom kretanja: vozilo koje ne može da je razvije nema šta da traži na tom putu. Prekoračenje najveće dozvoljene brzine kažnjava se po opštim pragovima.

Za vozače sa probnom dozvolom važi posebno ograničenje od 110 km/h na auto-putu i 90 km/h na motoputu, o čemu piše u tekstu o probnoj vozačkoj dozvoli.

Rastojanje i tuneli

Na deonicama sa tunelima i mostovima često se postavlja znak koji propisuje najmanje odstojanje između vozila. Tamo razmak nije stvar procene nego obaveza, a prekršaj postoji i kada je saobraćaj redak.

U tunelu su zabranjeni zaustavljanje, parkiranje i polukružno okretanje, a za zaustavljanje i parkiranje predviđena je kazna od 10.000 do 20.000 dinara i 2 kaznena poena.

Radovi i suženja

Na deonicama sa radovima režim se određuje privremenom signalizacijom, uključujući i svetlosne znake iznad traka. Vozač ne sme da se kreće trakom kojom mu je kretanje zabranjeno — prekršaj nosi 20.000 do 40.000 dinara i 7 kaznenih poena.

Na suženjima se primenjuje naizmenično propuštanje, u tački gde se trake spajaju. To nije stvar ljubaznosti nego način da tok bude što brži za sve.

Naplata putarine

Naplata se vrši na rampama ili elektronski, u zavisnosti od deonice i sistema. Zaustavljanje i manevrisanje na naplatnom mestu ima svoja pravila, a prolazak bez plaćanja se tretira i kao prekršaj i kao neizmirena obaveza prema upravljaču puta.

Okvirni trošak deonice možeš da proveriš u alatu cena putarine, a stanje na rampama preko kamera sa naplatnih rampi.

Umor na dugoj deonici

Auto-put je najlakši za vožnju i najteži za pažnju: nema raskrsnica, nema promena, pa mozak prelazi u automatizam. Zato se na dugim relacijama pauze planiraju unapred, na svaka dva sata, sa izlaskom iz vozila.

Kako se prepoznaje mikrospavanje i šta stvarno pomaže, objašnjeno je u tekstu o umoru za volanom.

Uključivanje i isključivanje u brojkama

Traka za ubrzanje na našim auto-putevima najčešće je duga nekoliko stotina metara — dovoljno da vozilo dostigne brzinu blisku brzini toka ako se gas dodaje od početka. Vozač koji tu traku vozi na 60 km/h iskoristio je manje od polovine njene svrhe, a onaj koji na njenom kraju stane praktično je sebi oduzeo mogućnost bezbednog uključenja.

Kod isključivanja važi obrnuto: usporava se u traci za usporavanje, ne u saobraćajnoj traci. Kočenje u desnoj traci auto-puta iznenađuje vozača iza tebe, koji ide istom brzinom i ne očekuje da ćeš usporiti pre izlaza.

Zašto se kazne razlikuju od onih na drugim putevima

Isti prekršaj na auto-putu nosi teže posledice nego na regionalnom putu, jer su brzine veće i jer nema mogućnosti da se situacija reši skretanjem u stranu. Zbog toga zakon za kretanje vozila koje tu ne sme da bude, za zaustavljanje u traci i za vožnju unazad predviđa kazne u višim rasponima, uz kaznene poene i zabranu upravljanja.

Ista logika stoji iza zabrane kretanja pešaka: pešak na auto-putu je situacija u kojoj vozač koji nailazi brzinom od 130 km/h nema vremena za reakciju. Kazna od 20.000 do 40.000 dinara je ovde manji deo priče.

Česta pitanja

Smem li da se zaustavim u zaustavnoj traci da proverim navigaciju? Ne. Zaustavna traka je isključivo za nuždu; zaustavljanje bez opravdanog razloga kažnjava se sa 10.000 do 20.000 dinara.

Da li smem da vozim srednjom trakom stalno? Ne. Vozila se kreću desnom trakom, a ostale se koriste za preticanje. Izuzetak je gust saobraćaj u kome je desna traka zauzeta.

Šta ako mi se pokvari vozilo? Skloni ga koliko možeš, uključi sva četiri pokazivača, obuci prsluk pre izlaska, postavi trougao i sa putnicima se skloni iza zaštitne ograde.

Sme li se vući neispravno vozilo auto-putem? Samo do prvog izlaza; u suprotnom je prekršaj sa kaznom od 5.000 dinara, a vuča ide šlep službom.

Radovi, suženja i privremena signalizacija

Na deonicama sa radovima važi privremena signalizacija, koja je jača od stalne. To znači da ograničenje brzine sa privremene table poništava ono što piše na stalnom znaku, a zatvorena traka se ne koristi bez obzira na to što je fizički prohodna. Kretanje trakom kojom je svetlosnim znakom zabranjeno kažnjava se sa 20.000 do 40.000 dinara i 7 kaznenih poena.

U zoni radova su i ljudi na kolovozu, mašine koje se uključuju i izlaze, i podloga koja često nije ujednačena. Zbog toga se brzina spušta pre ulaska u zonu, a ne u njoj, i zadržava do kraja obeležene deonice.

Tuneli

U tunelu se ne zaustavlja, ne parkira i ne okreće, a za zaustavljanje i parkiranje predviđena je kazna od 10.000 do 20.000 dinara i 2 kaznena poena. Uz to, u tunelima se često propisuje i najmanje odstojanje između vozila, koje se obeležava znakom i nije stvar procene.

Pri ulasku u tunel oči se prilagođavaju promeni osvetljenja nekoliko sekundi, pa se brzina smanjuje pre ulaza, a naočare za sunce skidaju. U slučaju zastoja ili kvara koriste se niše za zaustavljanje i telefoni za slučaj opasnosti, a vozilo se napušta i ide se ka najbližem izlazu za slučaj opasnosti.

Naplata putarine i prekršaji na rampi

Na naplatnim mestima važe pravila kao i na ostatku puta: vozila se kreću po trakama, ne preskaču red i ne menjaju traku u poslednjem trenutku. Najveći broj sitnih sudara na auto-putu dešava se upravo tu, pri promeni trake pred rampom i pri kretanju posle naplate.

Ako imaš elektronsku naplatu, koristi traku koja je za to obeležena i prilazi propisanom brzinom. Stanje na rampama možeš da proveriš preko kamera sa naplatnih rampi, a trošak deonice preko alata cena putarine.

Kratko, za pamćenje

• uključuješ se preko trake za ubrzanje, brzinom bliskom toku — bez prvenstva
• desna traka je za vožnju, leva za preticanje; preticanje zdesna 10.000 do 20.000 dinara i 3 poena
• zaustavna traka je samo za nuždu — 10.000 do 20.000 dinara
• vožnja unazad i polukružno okretanje nisu opcija; promašen izlaz se rešava sledećim izlazom
• pešak na auto-putu — 20.000 do 40.000 dinara i realna opasnost po život