Kvar na putu — kako da se skloniš, obeležiš i vratiš kući bez veće štete

Kvar retko bira mesto. Najčešće se desi tamo gde je najgore — u koloni, u tunelu, na uzbrdici pred naplatnu rampu ili u desnoj traci auto-puta. Ono što se u tom trenutku radi u prvih šezdeset sekundi odlučuje da li je reč o neprijatnosti ili o opasnosti po život.

Ovaj tekst ide redom: kako se vozilo sklanja i obeležava, kako se prepoznaju najčešći kvarovi na putu i kada se poziva vuča umesto improvizacije.

Prvih šezdeset sekundi

Čim osetiš da nešto nije u redu — gubitak snage, čudan zvuk, lampica, dim — ne razmišljaj o uzroku nego o mestu. Uključi sva četiri pokazivača pravca, proveri ogledala i, dok vozilo još ima inerciju, izađi iz saobraćajne trake. Vozilo koje se zaustavi u traci je prepreka; vozilo koje se dokotrljalo na bankinu je samo pokvareno vozilo.

Ako ostaješ u vozilu na kolovozu, ostani vezan. Ako izlaziš, obuci prsluk pre otvaranja vrata i izađi na stranu suprotnu od saobraćaja. To je i razlog zašto prsluk stoji u kabini, a ne u prtljažniku.

Trougao i prsluk

Sigurnosni trougao se postavlja iza vozila, na kolovozu, tako da ga vozači vide na vreme. U naselju je dovoljno nekoliko desetina metara, van naselja znatno više, a na auto-putu se postavlja daleko iza vozila, iza zaštitne ograde hodaš, ne po traci.

Ako vučeš vozilo koje ne radi ili si zaustavljen u koloni zbog kvara, trougao ostaje postavljen sve vreme dok vozilo stoji. Vozilo bez ijedne oznake na bankini noću praktično je nevidljivo do trenutka kada je prekasno.

Gde se stoji, a gde ne

• najbolje: parking, odmorište, benzinska stanica, širok deo bankine
• prihvatljivo: bankina van kolovoza, sa vozilom potpuno van trake
• loše: zaustavna traka auto-puta, ali ako moraš — obavezno iza ograde stojiš
• najgore: tunel, most, krivina, vrh uspona, prelaz preko pruge

U tunelu se, ako je moguće, izlazi do najbliže niše za zaustavljanje i koristi telefon za slučaj opasnosti. Zadržavanje u tunelu je najopasnija situacija u celom saobraćaju, jer vozači iza ulaze iz svetla u mrak i ne vide zaustavljeno vozilo.

Motor se pregrejao

Kazaljka u crvenom ili upaljena lampica hlađenja znače da se odmah smanjuje opterećenje. Isključi klimu, uključi grejanje na maksimum da se toplota odvede kroz kabinski hladnjak, skloni vozilo i ugasi motor. Poklopac hladnjaka se ne otvara dok je sistem vreo, jer para pod pritiskom pravi teške opekotine.

Kada se sve ohladi, proveri nivo rashladne tečnosti i pogledaj ima li tragova curenja ispod vozila. Ako je nivo naglo pao, dolivanje je privremeno rešenje — vožnja sa curenjem završava se pregrejanom glavom motora i popravkom koja je često skuplja od vrednosti vozila.

Akumulator ne daje struju

Ako pri okretanju ključa čuješ samo klik ili vrlo spor start, najčešće je reč o ispražnjenom akumulatoru. Pre pomoćnih kablova proveri da su svi potrošači isključeni i da su klemе čiste i pritegnute — oksidirana klema se često zameni za kvar.

Kod povezivanja kablova redosled je: plus na plus, pa minus na minus na ispravnom vozilu i na masu (nefarbani metalni deo) na vozilu koje ne pali. Skidanje ide obrnutim redom. Kod modernih vozila sa start-stop sistemom i AGM baterijama proveri u uputstvu da li je pomoć kablovima uopšte dozvoljena, jer se elektronika lako ošteti.

Probušena guma

Ako guma popusti u vožnji, drži volan čvrsto, ne koči naglo i pusti vozilo da uspori samo, pa se skloni sa kolovoza. Naglo kočenje pri praznoj gumi lako izbaci vozilo iz linije, posebno ako je popustila zadnja.

Zamena točka radi se samo ako vozilo stoji potpuno van saobraćajne trake i na ravnoj podlozi. Na auto-putu je bezbednije sačekati vuču nego menjati točak pored trake kojom vozila prolaze brzinom od 130 km/h. Kada se točak menja, vozilo mora biti obezbeđeno od pomeranja, sa uključenom brzinom i podmetnutim klinom.

Nestalo je goriva

Vozilo bez goriva na kolovozu je isto što i pokvareno vozilo: sklanja se, obeležava trouglom i poziva pomoć. Kod dizel motora ostajanje bez goriva može da uvuče vazduh u sistem, pa je posle dolivanja ponekad potrebno odzračivanje — nije stvar da se rešava guranjem i uzastopnim pokušajima paljenja.

Kanister sa gorivom u vozilu je u pojedinim zemljama zabranjen, a u trajektnom saobraćaju gotovo uvek. Koliko goriva ti treba za relaciju, najlakše je proveriti kalkulatorom potrošnje pre polaska.

Dim iz motornog prostora

Beli dim je najčešće para iz sistema hlađenja, plavi je ulje, a crni je gorivo. Miris paljevine i sivi dim iz motornog prostora tretiraj kao požar dok se ne dokaže suprotno: zaustavi vozilo, ugasi motor, izvedi putnike i udalji se.

Haubu ne otvaraj do kraja ako sumnjaš na vatru — dotok vazduha razbuktava plamen. Aparat za gašenje koristi kroz odškrinut otvor, i to samo ako je požar u početnoj fazi. Ako je plamen već zahvatio motorni prostor, ostani na bezbednoj udaljenosti i zovi 193.

Kvar u tunelu

U tunelu se vozilo sklanja u nišu za zaustavljanje ako postoji, uključuju se sva četiri pokazivača i putnici izlaze na stranu suprotnu od saobraćaja. Za razliku od otvorenog puta, ovde se ne ostaje u vozilu — koristi se najbliži izlaz u slučaju opasnosti i telefon za pozivanje pomoći.

Znaci za izlaz u slučaju opasnosti postavljaju se u svim dužim tunelima i pokazuju smer i udaljenost. Kako izgledaju, možeš da vidiš u pregledu saobraćajnih znakova.

Koga zvati

• 192 — policija, kod nezgode, spora ili opasnosti na putu
• 194 — hitna pomoć
• 193 — vatrogasci, kod požara i curenja goriva
• 112 — jedinstveni broj za hitne situacije
• 1987 — pomoć na putu Auto-moto saveza
• broj asistencije iz tvoje polise osiguranja, ako je imaš

Kada zoveš, prvo reci gde si — broj puta, kilometraža, pravac kretanja, najbliži izlaz ili naselje. Lokacija je jedina informacija bez koje pomoć ne može da krene.

Vuča: šta je dozvoljeno

Vuča neispravnog vozila dozvoljena je samo do najbližeg mesta na kome se kvar može otkloniti, i to pod uslovima koje propisuje zakon. Vučeno vozilo mora imati ispravan upravljački mehanizam i kočnice, a brzina pri vuči ograničena je na 40 km/h.

Vuča nije dozvoljena na auto-putu i motoputu, osim do prvog izlaza. Ne vuku se ni vozila kojima su neispravne kočnice ili upravljač, kao ni motocikli. Za sve što izlazi iz tih okvira poziva se šlep služba.

Šlep služba i cena

Ako imaš asistenciju u okviru polise, prvo zovi taj broj, pa tek onda bilo koga drugog — vuča preko asistencije je najčešće besplatna do određene udaljenosti. Kod vozila koje šlepa privatna služba, cenu dogovori unapred i traži račun.

Vozila koja te „slučajno" nađu na putu i nude vuču bez dogovorene cene su čest izvor problema. Isto važi i za odvoz u „njihov servis" — mesto popravke biraš ti.

Kvar noću

Noću se svemu dodaje jedan sloj: vozila iza tebe te vide kasnije, a bankina je crna. Uz sva četiri pokazivača i trougao, uključi i unutrašnje svetlo ako stojiš na kolovozu — vozilo tako postaje vidljivije. Prsluk je noću razlika između čoveka koji se vidi na sto metara i senke koja se ne vidi uopšte.

Ako čekaš pomoć na otvorenom putu, ne stoj iza vozila u pravcu iz kog dolaze druga vozila. Najbezbednije mesto je iza zaštitne ograde ili na uzvišenju pored puta.

Kvar sa decom u vozilu

Deca izlaze iz vozila na stranu suprotnu od saobraćaja i odmah se odvode iza zaštitne ograde ili što dalje od kolovoza. Ostavljanje dece u vozilu koje stoji na bankini je opasnije nego što izgleda, jer je vozilo ono što će biti udareno ako neko naiđe nepažljivo.

Leti se dodatno vodi računa o pregrevanju kabine, a zimi o hladnoći — u oba slučaja bolje je čekanje van vozila, na bezbednom mestu, uz odgovarajuću odeću. Kako se deca prevoze i obezbeđuju, piše u tekstu o deci u automobilu.

Šta držati u vozilu za takve dane

• prsluk za svakog putnika, u kabini
• sigurnosni trougao i ispravan aparat za gašenje požara
• komplet prve pomoći i rezervne sijalice
• pomoćni kablovi ili prenosni starter
• lampa sa punjenjem, rukavice i mala cerada ili karton
• manometar i kompresor za gume, ili komplet za krpljenje
• zimi: strugač, lopatica, ćebe i lanci ako ideš u planinu

Šta se često pogreši

Najčešća greška je stajanje u zaustavnoj traci pored vozila, sa telefonom u ruci i bez prsluka. Druga je pokušaj popravke na licu mesta u traci gde prolaze vozila. Treća je nastavak vožnje „samo do prve benzinske" sa upaljenom lampicom ulja ili temperature — to je najskuplji kilometar koji možeš da pređeš.

Ako lampica ulja ili temperature ostane upaljena, motor se gasi odmah. Sve ostalo — gorivo, elektronika, guma — može da sačeka; podmazivanje i hlađenje ne mogu.

Koja lampica šta znači

Boja je pravilo koje se lako pamti. Crvena znači stani odmah — ulje, temperatura, kočnice, punjenje. Žuta ili narandžasta znači da nešto ne radi kako treba, ali da možeš da nastaviš opreznije i da odeš na proveru: motor, ABS, senzor pritiska u gumama, filter čestica. Zelena i plava su samo obaveštenja o uključenim sistemima.

Lampica motora koja svetli stalno po pravilu dozvoljava vožnju do servisa; ista lampica koja treperi znači ozbiljan problem u sagorevanju i tada se vožnja prekida, jer se katalizator uništava za nekoliko minuta. Ako se pojavi više lampica odjednom uz gubitak snage, vozilo je najverovatnije ušlo u zaštitni režim i dalje ide na vuču, ne na guranje gasa.

Kako se kvar sprečava

Najveći deo kvarova na putu ima najavu koju je vozač ignorisao nedelju dana ranije: lampica koja se povremeno pali, curenje ispod vozila, čudan zvuk pri hladnom startu, akumulator koji se sporo okreće ujutru. Petnaest minuta provere pre dužeg puta rešava skoro sve to.

Pre svakog puta dužeg od dvesta kilometara pogledaj nivo ulja i rashladne tečnosti, pritisak u gumama, rad svih svetala i stanje brisača. Šta ide na red i na koliko kilometara, objašnjeno je u tekstu o održavanju i servisnim intervalima.

Kratko, za pamćenje

• sklanjanje pre svega, dok vozilo još ima inerciju
• prsluk pre izlaska, trougao dovoljno daleko
• na auto-putu se čeka iza zaštitne ograde, nikad pored vozila
• crvena lampica ulja ili temperature znači gašenje motora, ne nastavak vožnje
• vuča samo do najbližeg servisa, do 40 km/h, nikad autoputem osim do izlaza