Da li kamere za prekršaje moraju biti označene znakom

Kamere za snimanje saobraćajnih prekršaja postavljene su na mnogim lokacijama u Srbiji. Na delu deonica postoji saobraćajni znak koji upozorava vozače da se vrši snimanje, dok na drugim mestima takvog obaveštenja nema. Pitanje da li je obeležavanje obavezno i šta se dešava kada znaka nema, razjasnio je Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja za Euronews Srbiju.

Prema njegovim rečima, obaveza obaveštavanja javnosti o snimanju na javnom mestu proizlazi iz Zakona o policiji, dok Pravilnik o načinu snimanja na javnom mestu propisuje kako to obaveštenje treba da izgleda. Za fiksne uređaje postoji i poseban saobraćajni znak koji označava početak i kraj deonice na kojoj se vrši snimanje.

Kako treba da izgleda obaveštenje

Obaveštenje o snimanju mora biti postavljeno na vidljivom mestu i treba da sadrži sliku kamere ili fotoaparata, natpis Ministarstva unutrašnjih poslova i zvaničnu internet adresu MUP-a. Okanović podseća da su znakovi ranije postojali i u Beogradu, ali su kasnije uklonjeni. Po njegovom mišljenju, obaveštenje bi trebalo da stoji ispred svake kamere koja snima saobraćaj fiksnim tehničkim uređajem. Vozači mogu proveriti osnovne propise o signalizaciji na stranici saobraćajni znakovi.

Mobilni radari se drugačije najavljuju

Kod mobilnih radara situacija je drugačija. MUP saopštava da će određenog dana biti vršena kontrola brzine na konkretnom državnom putu, ali ne otkriva tačnu lokaciju radara. Zakon o policiji ne precizira na koji način javnost mora biti obaveštena u ovom slučaju, dok pravilnik koji uređuje snimanje na javnom mestu predviđa isticanje obaveštenja na samom mestu snimanja.

Da li nedostatak znaka utiče na kaznu

Okanović smatra da bi izostanak propisanog obaveštenja trebalo da bude relevantan u prekršajnim postupcima, jer bi se u teoriji moglo raditi o nezakonito pribavljenom dokazu. Ipak, ukazuje da je praksa prekršajnih sudova drugačija i da se snimci bez znaka i dalje koriste kao dokaz. U pravnoj teoriji postoji princip poznat kao „plodovi otrovnog drveta“, prema kojem dokaz pribavljen suprotno propisima ne bi trebalo da se koristi, ali se taj pristup u praksi ne primenjuje dosledno kada su u pitanju saobraćajni prekršaji.

Svrha kontrole treba da bude bezbednost

Okanović naglašava da bi primarni cilj kontrole brzine trebalo da bude smirivanje saobraćaja na deonicama sa povećanim brojem nezgoda, a ne naknadno gomilanje kazni. Problematično je, kaže, kada vozači tek posle dužeg vremena saznaju da su snimljeni više puta i dobiju veći broj kazni odjednom. Pravovremeno obaveštavanje bi im, prema njegovom mišljenju, omogućilo da promene ponašanje i izbegnu ponavljanje istog prekršaja.

Vozači koji žele da provere visinu kazne i broj kaznenih poena za konkretan prekršaj mogu to učiniti pomoću alata kalkulator kazni, dok se trenutno stanje poena može proveriti preko alata provera kaznenih poena.

Izvor: Euronews

Foto: Srđan Popović / Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0