Kočenje — koliko ti stvarno treba da staneš i zašto ABS ne skraćuje sve

Vozači brzinu doživljavaju kao broj na tabli, a ona je zapravo količina energije koju u nekom trenutku treba negde odložiti. Kada koči, vozilo tu energiju pretvara u toplotu na diskovima. Što je brzina veća, energija ne raste proporcionalno nego kvadratno — dvostruko brža vožnja znači četiri puta više energije i, grubo, četiri puta duži kočni put.

Zbog toga se rasprava „koliko mi treba da stanem" ne rešava osećajem. Evo šta se zaista dešava od trenutka kada vidiš prepreku do trenutka kada auto stane.

Zaustavni put ima dva dela

Prvi deo je put reakcije: vreme koje prođe od trenutka kada oči vide opasnost do trenutka kada noga pritisne papučicu. Kod odmornog vozača to je oko sekunde, kod umornog ili nepažljivog i dvostruko više. U tom vremenu vozilo se kreće nesmanjenom brzinom.

Drugi deo je kočni put: razdaljina koju vozilo pređe dok kočnice rade. On zavisi od brzine, guma, stanja kolovoza, mase vozila i ispravnosti sistema. Zbir ta dva dela je zaustavni put, i samo on je merodavan kada procenjuješ hoćeš li stati na vreme.

Brojke po brzinama

Za suv asfalt, ispravno vozilo i prosečnu reakciju od jedne sekunde, orijentacione vrednosti su:

• 50 km/h — put reakcije oko 14 m, kočni put oko 15 m, ukupno oko 29 metara
• 80 km/h — reakcija 22 m, kočenje oko 38 m, ukupno oko 60 metara
• 100 km/h — reakcija 28 m, kočenje oko 60 m, ukupno blizu 90 metara
• 130 km/h — reakcija 36 m, kočenje oko 100 m, ukupno preko 135 metara

Na mokrom kolovozu kočni deo raste za trećinu do polovine, a na snegu i ledu se višestruko produžava. Zapamti odnos, ne cifre: razlika između 50 i 60 km/h u naselju je razlika između zaustavljanja pred detetom i udarca u dete brzinom od tridesetak kilometara na sat.

Šta ABS radi, a šta ne

Sistem protiv blokiranja točkova ne skraćuje kočni put u svakoj situaciji — njegov zadatak je da spreči blokiranje točkova i tako sačuva upravljivost. Blokiran točak klizi i ne prima komande volana; točak koji se okreće na granici klizanja i dalje može da menja pravac.

Na suvom i mokrom asfaltu ABS obično jeste i kraći. Na šljunku, dubokom snegu ili pesku može biti i duži, jer blokiran točak tamo pravi klin od materijala ispred sebe koji dodatno usporava. Zato je pravilo: ABS je tu da bi mogao da zaobiđeš prepreku dok kočiš, a ne da bi kočio kasnije.

Kako se koči u nuždi

Tehnika sa modernim vozilom je prosta i suprotna onome što se učilo pre trideset godina: pritisni papučicu do kraja i drži je, snažno i bez pumpanja. ABS će sam pulsirati — papučica će vibrirati i sistem će praviti zvuk kao da nešto nije u redu. To je normalan rad i ne sme da te natera da popustiš pritisak.

Dok kočiš, gledaj tamo gde želiš da prođeš, a ne u prepreku. Ruke idu tamo gde gledaju oči, pa je pogled u prepreku najsigurniji način da se u nju i završi. Kod vozila bez ABS-a kočenje ide do granice blokiranja, uz kratko otpuštanje ako se točkovi zaključaju.

Kočenje u krivini

Guma ima ograničenu količinu prianjanja koju troši na skretanje ili na kočenje. Ako je celu potrošiš na skretanje, za kočenje nije ostalo ništa — i obrnuto. Zato je osnovno pravilo da se koči pre krivine, na pravcu, a kroz krivinu se prolazi sa gasom koji samo održava brzinu.

Ako te ipak zatekne potreba za kočenjem u krivini, koči postepeno i istovremeno smanji ugao skretanja koliko situacija dozvoljava. Naglo kočenje u punom skretanju je najbrži put do gubitka kontrole, posebno kod vozila sa visokim težištem.

Motorna kočnica

Otpuštanjem gasa u brzini vozilo usporava samo od otpora motora. Na dugoj nizbrdici to je najvažniji alat koji imaš, jer čuva kočnice od pregrevanja. U praksi: pre spusta ubaci niži stepen prenosa, pa kočnicu koristi kratkim i odlučnim pritiscima kad brzina naraste, umesto da je držiš stalno pritisnutu.

Kod automatskih menjača isto se postiže ručnim režimom, a mnogi automobili imaju i program za nizbrdicu koji sam bira niži stepen. Kod hibrida i električnih vozila regenerativno kočenje radi sličan posao i dodatno puni bateriju.

Pregrevanje kočnica

Kada se disk i pločice pregreju, kočiona sila počne da opada iz kruga u krug. Pojava se zove fading i najčešća je na planinskim putevima i sa punim vozilom. Prepoznaje se po tome što papučica ide dublje nego obično i po mirisu pregorelog.

Ako se to desi, uspori motornom kočnicom, stani na bezbednom mestu i sačekaj da se sistem ohladi — najmanje petnaest do dvadeset minuta. Polivanje vrelog diska vodom je najsigurniji način da se disk trajno iskrivi, pa posle svakog kočenja imaš vibracije u volanu.

Mokar kolovoz i prvi minuti kiše

Najklizavije je u prvih desetak minuta pošto kiša počne, kada voda podigne ulje i prašinu sa asfalta. Tada se kočni put produžava i pre nego što se pojave lokve. Prvo pravilo je smanjenje brzine, drugo je povećanje rastojanja na najmanje četiri sekunde.

Ako si prošao kroz duboku vodu, kočnice mogu privremeno da izgube moć. Lagano ih dodirni nekoliko puta dok voziš pravo, da se voda sa diskova otkloni pre nego što ti kočenje zaista zatreba. Detaljnije o tome piše u tekstu o vožnji po kiši i akvaplaningu.

Gume su kočnica

Kočioni sistem može biti savršen, ali sve što on radi prenosi se na put preko četiri površine veličine dlana. Guma sa dubinom šare od 1,6 mm — što je zakonski minimum za letnje gume — na mokrom ima znatno duži kočni put od nove gume, a razlika na sto kilometara na sat meri se desetinama metara.

Zato provera guma nije kozmetika nego direktna provera kočnica. Kako se meri dubina šare, koliko sme da traje guma i koliki pritisak je pravi, objašnjeno je u tekstu o gumama.

Šta znače lampice i zvuci

• crvena lampica kočnice — nizak nivo tečnosti ili kvar; vozilo se ne vozi dalje pre provere
• žuta ABS lampica — sistem je isključen, kočnice rade ali bez zaštite od blokiranja
• škripa pri kočenju — najčešće indikator pohabanosti pločica
• vibracija u volanu pri kočenju — iskrivljeni diskovi
• vučenje vozila u stranu — neravnomeran rad kočnica, opasno na velikoj brzini

Kočiona tečnost upija vlagu tokom vremena i zato se menja na dve godine bez obzira na kilometražu. Stara tečnost pri jakom kočenju stvara parne čepove i papučica propada do poda.

Automatsko kočenje u nuždi

Sistemi koji sami koče pred prepreku ušli su u serijsku opremu i zaista smanjuju broj naleta u gradu. Ali imaju granice: radar i kamera slabije rade po jakoj kiši, snegu i u magli, a zaustavljeno vozilo na velikoj brzini često ne prepoznaju kao prepreku.

Sistem se doživljava kao poslednja linija odbrane, ne kao vozač. Ako računaš na njega umesto na razmak, uklonio si sopstvenu rezervu i ostavio odluku senzoru koji ne vidi bolje od tebe.

Ručna kočnica i elektronska parkirna

Klasična ručna kočnica deluje na zadnje točkove i može da posluži kao rezerva ako otkaže radna kočnica — povlači se postepeno, nikad naglo, jer blokirana zadnja osovina okreće vozilo. Elektronska parkirna kočnica u vožnji radi drugačije: povlačenjem prekidača aktivira se kontrolisano usporavanje preko sistema vozila.

Zimi ne ostavljaj vozilo sa zategnutom ručnom kočnicom ako je vlažno i hladno — pločice umeju da se zalede za disk. Umesto toga, ostavi vozilo u brzini, odnosno u položaju P kod automatika, uz okrenute točkove ako je nagib.

Kočenje sa punim vozilom i prikolicom

Svaki dodatni kilogram produžava kočni put. Pun auto sa pet putnika i prtljagom, krovni nosač ili prikolica menjaju i raspodelu težine, pa vozilo pri jakom kočenju drugačije reaguje — zadnji deo je opterećen, prednji lakši nego obično.

Pravilo je da se sa opterećenim vozilom vozi sporije, sa većim rastojanjem i sa proverenim pritiskom u gumama za puno opterećenje. Šta sve mora da se poštuje pri prevozu tereta, piše u tekstu o prevozu tereta i prikolicama.

Kočenje na ledu i snegu

Na poledici prianjanje pada toliko da normalno kočenje jednostavno ne radi. Jedina prava mera je brzina koja je toliko mala da ti kočenje skoro i ne treba. Kada moraš, koči lagano i pravo, bez skretanja, i računaj na višestruko duži put.

Zimske gume ovde nisu preporuka nego uslov: na hladnoći ispod sedam stepeni letnja smesa otvrdne i gubi prianjanje i na suvom. Više o tome kada se prelazi na zimske gume i šta se računa u opremu, imaš u tekstu o zimskim gumama i lancima.

Kako se vežba kočenje

Većina vozača nikada u životu nije zakočila punom snagom. Zbog toga u trenutku opasnosti pritisnu papučicu do pola, uplaše se vibracije ABS-a i popuste — pa se auto zaustavi mnogo kasnije nego što je mogao.

Vežba je jednostavna: na praznom parkingu ili poligonu, sa brzinom od tridesetak kilometara na sat, zakoči punom snagom i drži papučicu. Cilj je da osetiš pulsiranje i shvatiš da to nije kvar. Škole bezbedne vožnje na poligonu rade upravo taj deo, a jedan trening menja reakciju za ceo vozački vek.

Kratko, za pamćenje

• zaustavni put = reakcija + kočenje; brzina duplo veća, kočni put četiri puta duži
• ABS čuva upravljivost, ne skraćuje uvek put
• u nuždi: pritisni do kraja, drži, gledaj kuda hoćeš da prođeš
• koči pre krivine, ne u krivini
• na dugoj nizbrdici radi motorna kočnica, ne papučica
• gume i kočiona tečnost su deo kočnice koliko i disk