Gume — pritisak, dubina šare i starost koju niko ne gleda

Svaka komanda koju vozač da — gas, kočnica, volan — završi na četiri površine kontakta ukupne veličine dva lista papira A4. Sve ostalo u vozilu služi samo da tim površinama prenese silu. Zbog toga su gume jedini deo automobila kod kojeg štednja nema opravdanje, a istovremeno su deo koji se najređe proverava.

Ovde je sve što se o gumama proverava kod kuće, za deset minuta, bez ijednog alata osim manometra i novčića.

Zakonski minimum nije bezbedan minimum

Propis traži najmanje 1,6 milimetara dubine šare na letnjim gumama, dok se za zimske u periodu obavezne zimske opreme traži najmanje 4 milimetra. Ispod toga vozilo ne prolazi tehnički pregled i pravi se prekršaj.

Ali test za testom pokazuje isto: guma sa 1,6 mm na mokrom kolovozu ima drastično duži kočni put od nove gume, a razlika na sto kilometara na sat meri se desetinama metara. Praktična granica za bezbednu vožnju po kiši je oko 3 milimetra kod letnjih guma. Sve ispod toga znači da voziš gumu koja je formalno legalna, a stvarno istrošena.

Kako se meri dubina šare

Najlakše sa merilom koje košta nekoliko stotina dinara, ali radi i novčić od 20 dinara: ako se rub sa slovima potpuno izgubi u kanalu, imaš više od tri milimetra. Merenje se radi na više mesta — po sredini i uz obe ivice gazeće površine, na svakoj gumi posebno.

Na svakoj gumi postoje i fabrički pokazivači habanja: mala ispupčenja na dnu kanala, obeležena oznakom TWI na boku. Kada se gazeća površina spusti do njihovog nivoa, guma je na zakonskom minimumu i menja se odmah.

Šta ti govori neravnomerno habanje

• istrošena sredina, ivice dobre — vozio si sa previše pritiska
• istrošene obe ivice, sredina dobra — premalo pritiska
• istrošena samo jedna ivica — geometrija trapa nije podešena
• talasasto habanje — istrošeni amortizeri ili neuravnotežen točak
• ravna mrlja na jednom mestu — blokiranje točka pri kočenju bez ABS-a

Ovo je najjeftinija dijagnostika koju imaš. Guma pamti sve greške u pritisku i trapu i pokazuje ih pre nego što se pojave u vožnji.

Pritisak: gde piše i kada se meri

Propisani pritisak nije na gumi nego na vozilu — najčešće na nalepnici u okviru vozačevih vrata, ponekad na poklopcu rezervoara ili u uputstvu. Vrednost na boku gume je maksimum koji guma podnosi, ne preporuka za tvoje vozilo.

Meri se uvek na hladnim gumama, pre vožnje ili posle najviše dva-tri kilometra sporog kretanja. Vožnja greje vazduh i podiže pritisak za 0,2 do 0,3 bara, pa merenje na toploj gumi daje lažno dobru sliku. Proveravaj jednom mesečno i pre svakog dužeg puta.

Šta radi pogrešan pritisak

Guma sa premalo vazduha se savija u bokovima, greje se, troši više goriva i haba se po ivicama. U ekstremu, na vrućini i punom opterećenju, pregrejan bok može da popusti — a to se dešava upravo na auto-putu, gde je posledica najgora.

Previše naduvana guma smanjuje površinu kontakta, pogoršava prianjanje i kočenje, prenosi svaku neravninu u kabinu i haba se po sredini. Razlika između ispravnog i pogrešnog pritiska na potrošnju goriva meri se u procentima, a na kočnom putu u metrima.

Opterećeno vozilo traži više

Na nalepnici sa pritiskom obično stoje dve kolone: za normalno i za puno opterećenje. Kada voziš pun auto na more, sa pet putnika i prtljažnikom do vrha, pritisak se podiže na vrednost za puno opterećenje — najčešće za 0,2 do 0,4 bara više.

Isto važi i za vuču prikolice ili krovni nosač. Vozilo koje nosi više mora da ima čvršću gumu, inače se bokovi pregrevaju upravo tamo gde je vožnja najduža i najbrža.

TPMS: koristan, ali ne i dovoljan

Sistem za nadzor pritiska upozorava kada pritisak padne, ali kod indirektnih sistema (koji mere razliku u broju obrtaja točkova) upozorenje stiže tek kod znatnog pada, i to obično na jednoj gumi. Ako sve četiri gume polako gube vazduh tokom zime, sistem to neće prijaviti.

Zato TPMS ne zamenjuje manometar. Posle svake zamene guma ili korekcije pritiska sistem se resetuje, inače prikazuje staru referencu.

Starost gume — DOT oznaka

Na boku svake gume stoji četvorocifrena oznaka posle slova DOT: prve dve cifre su nedelja, druge dve godina proizvodnje. Oznaka 3623 znači trideset šestu nedelju 2023. godine.

Guma stari i kada ne vozi, jer smesa gubi elastičnost. Preporuka većine proizvođača je zamena posle šest do osam godina bez obzira na dubinu šare, a posle deset godina guma se ne koristi ni ako izgleda kao nova. Ovo je posebno važno pri kupovini polovnog vozila — dobra šara ne znači ništa ako je guma iz 2013.

Kako se čita oznaka na boku

Oznaka tipa 205/55 R16 91V znači: širina 205 milimetara, visina boka 55 odsto širine, radijalna konstrukcija, prečnik felne 16 inča, indeks nosivosti 91 i indeks brzine V. Indeksi nosivosti i brzine ne smeju biti niži od onoga što traži proizvođač vozila.

Uz to postoje i oznake namene: M+S za blato i sneg, simbol planine sa pahuljicom za prave zimske gume, i oznaka za sve sezone. Samo simbol planine sa pahuljicom garantuje testirane zimske performanse — M+S sam po sebi je slabija oznaka.

Letnje, zimske i sve-sezonske

Razlika nije samo u šari nego u smesi. Letnja guma ispod sedam stepeni otvrdne i gubi prianjanje čak i na suvom; zimska guma leti postaje premekana, brže se troši i produžava kočni put na vrelom asfaltu.

Sve-sezonske gume su kompromis koji ima smisla za vozače koji voze malo, uglavnom u gradu i retko po snegu. Za nekog ko zimi ide na planinu ili vozi po otvorenom putu, dva kompleta guma nisu luksuz nego razlika u kočnom putu. Kada tačno treba preći na zimske, piše u tekstu o zimskim gumama i lancima.

Rotacija i uravnoteženje

Prednje gume se troše brže jer nose i pogon i upravljanje. Rotacija na svakih 10.000 kilometara izjednačava habanje i produžava vek celom kompletu. Pravilo je da se gume menjaju po osovinama, uz poštovanje smera kod usmerenih guma (strelica na boku).

Uravnoteženje se radi pri svakoj montaži i uvek kada se u volanu ili sedištu javi vibracija na određenoj brzini. Neuravnotežen točak troši gumu, ležajeve i amortizere, a vibraciju ćeš prvo osetiti između 90 i 110 km/h.

Ako su gume različite

Na istoj osovini gume moraju biti iste dimenzije, iste vrste i istog šara. Kombinovanje letnje i zimske na istoj osovini ili nove i istrošene menja ponašanje vozila pri kočenju i u krivini na način koji vozač ne može da predvidi.

Ako menjaš samo dve gume, nove idu na zadnju osovinu — bez obzira na to koji točkovi vuku. Razlog je stabilnost: istrošenije gume napred daju blaže i predvidivije proklizavanje prednjeg dela, dok proklizavanje zadnjeg dela vozilo okreće.

Rezervni točak, komplet za krpljenje i sprej

Rezervni točak male dimenzije („dukserica") služi za dolazak do vulkanizera, sa ograničenjem brzine koje piše na njemu — najčešće 80 km/h. Nije zamena za pravu gumu i ne vozi se stotinama kilometara.

Komplet sa sprejem i kompresorom rešava probušenje na gazećoj površini, ali ne i posekotinu na boku. Sprej ulazi u gumu i senzor pritiska, pa vulkanizeru obavezno reci da si ga koristio. Ako je bok oštećen, guma se ne krpi — menja se.

Šta se ne popravlja

• posekotina ili ispupčenje na boku gume
• oštećenje šire od šest milimetara na gazećoj površini
• guma koja je vožena prazna i pregrejana
• guma sa vidljivim platnom ili ispucalim bokovima

Ispupčenje na boku je posledica pucanja unutrašnjih niti, najčešće posle udarca u rupu ili ivičnjak. Takva guma može da eksplodira bez najave i ne vozi se ni do kuće.

Rupe, ivičnjaci i trap

Jedan snažan udarac u rupu dovoljan je da iskrivi felnu, ošteti gumu iznutra i pomeri geometriju trapa. Posle takvog udarca proveri da li vozilo vuče u stranu i pogledaj bok gume — ispupčenje se vidi golim okom.

Parkiranje uz ivičnjak bočnim trljanjem gume izgleda bezazleno, ali svaki takav dodir skida sloj sa boka koji nema nikakvu zaštitu. Kod starijih guma to je najčešće mesto na kome puknu.

Čuvanje kompleta van sezone

Gume se čuvaju oprane, suve i označene po položaju (prednja leva, zadnja desna…), na tamnom i suvom mestu, dalje od izvora toplote i uređaja koji stvaraju ozon. Gume bez felni se čuvaju uspravno i povremeno okreću, a gume na felnama naslagane jedna na drugu ili okačene.

Ako komplet ostavljaš kod vulkanizera, traži potvrdu sa dimenzijom i DOT oznakom. Zamena kompleta „nekim sličnim" je česta priča koja se otkrije tek na proleće.

Kako se bira nova guma

Na svakoj novoj gumi u prodaji stoji evropska etiketa sa tri podatka: otpor kotrljanja (utiče na potrošnju goriva), prianjanje na mokrom i spoljna buka. Ocene idu od A do E, a razlika između A i E u prianjanju na mokrom znači i do trideset odsto duži kočni put na istoj brzini.

Ako biraš između dve gume slične cene, prianjanje na mokrom je jedini kriterijum koji vredi da bude presudan. Uštedu na potrošnji vratićeš tokom godina, ali kočni put ti treba u jednoj jedinoj sekundi. Isto važi i za nepoznate marke sa velikim popustom — nezavisni testovi po pravilu pokazuju da razlika nije u ceni nego u ponašanju na mokrom i u trajnosti.

Gume i potrošnja

Otpor kotrljanja je odgovoran za oko petinu ukupne potrošnje goriva u mešovitoj vožnji. Guma sa premalim pritiskom podiže potrošnju za nekoliko procenata, a širi profil i agresivnija šara dodatno. Zbog toga se posle prelaska na zimske gume potrošnja skoro uvek malo poveća — to nije kvar nego fizika.

Koliko te tačno košta razlika u potrošnji, možeš da izračunaš kalkulatorom potrošnje goriva, a aktuelne cene su na strani sa cenama goriva.

Kada guma ide sa vozila

• dubina šare ispod 3 mm za letnju, ispod 4 mm za zimsku upotrebu
• starost preko osam godina, bez obzira na izgled
• ispupčenje, posekotina ili ispucao bok
• neravnomerno habanje koje se ne ispravlja podešavanjem trapa
• guma koja je duže vožena bez vazduha

Trošak kompleta guma zvuči veliko dok se ne uporedi sa jednim kočenjem koje nije stiglo na vreme. Kako se to kočenje računa u metrima, imaš u tekstu o kočnom putu, a šta na tehničkom pregledu obara vozilo zbog guma piše u tekstu o tehničkom pregledu.