Vožnja po velikoj vrućini — kako da i ti i auto izdržite 40 stepeni

Vrućina ne kvari samo raspoloženje. Ona menja tri stvari koje direktno drže bezbednost na putu: koliko si brz u reagovanju, koliko guma drži na vrelom asfaltu i koliko motor može da izdrži u koloni bez vazduha koji ga hladi. Sve tri se pogoršavaju istog dana, obično popodne, kada je saobraćaj najgušći.

Ovo je vodič kroz letnju vožnju od pripreme vozila do trenutka kada ti kazaljka temperature krene ka crvenom u zastoju na naplatnoj rampi.

Šta vrućina radi vozaču

Telo se u toploj kabini bori za termoregulaciju umesto za koncentraciju. Merenja u simulatorima vožnje pokazuju isti obrazac: kako temperatura u kabini raste iznad 27–28 stepeni, greške u praćenju trake i sporije reagovanje na kočenje vozila ispred rastu skoro linearno. Na oko 35 stepeni u kabini efekat na pažnju i vreme reakcije poredi se sa blagom alkoholisanošću — a nijedan vozač sebe ne doživljava kao neispravnog jer se subjektivno oseća samo umorno i lepljivo.

Dehidracija taj efekat pojačava. Gubitak od svega dva procenta telesne mase kroz znoj dovoljan je da padne budnost i poraste razdražljivost, što se na putu vidi kao nervozno preticanje i prekratko rastojanje. Zato letnja priprema počinje flašom vode u vozilu, ne u prtljažniku nego na dohvat ruke, i pauzom na svaka dva sata čak i kada ti se ne staje.

Znaci da si pregrejan pre nego što to primetiš

• promakne ti izlaz ili skretanje koje si dobro znao
• hvataš sebe kako gledaš „kroz" put, bez svesne provere ogledala
• volan držiš previše čvrsto, ramena su podignuta
• svaki pretičući vozač ti smeta više nego inače

Bilo koji od ova četiri znaka znači isto: prvo bezbedno mesto, hlad, voda, deset minuta.

Klima nije prekidač, nego alat

Najveća greška je ulazak u usijan auto i puštanje klime na maksimum sa zatvorenim prozorima. Vazduh u kabini je tada topliji od spoljašnjeg, pa klima prvo hladi upravo taj vreo vazduh. Brže i efikasnije ide ovako:

• otvori sva četiri prozora i vozi prvih pola minuta da vreo vazduh izađe
• uključi klimu na spoljašnji vazduh dok temperatura ne padne
• tek onda zatvori prozore i prebaci na recirkulaciju — tako se hladi već ohlađen vazduh, uz manju potrošnju
• razliku između spolja i unutra drži na šest do osam stepeni; trideset osam napolju i dvadeset u kabini je recept za glavobolju i bol u vratu

Otvori ventilacije usmeri ka gore, ka krovu, a ne pravo u lice i grudi. Hladan mlaz u vrat je najčešći uzrok ukočenog vrata posle letnjeg puta, a upravo je pokret glave ono što ti treba na raskrsnici.

Ako klima duva slabije nego prošlog leta, to je najčešće zapušen filter kabine ili nedostatak gasa. Filter je jeftin deo koji se menja jednom godišnje, a ako sistem gubi gas, hladiće sve slabije i na kraju stati usred jula. Više o tome kada šta ide na red imaš u tekstu o servisnim intervalima i održavanju.

Auto pre nego što krene

Letnji kvarovi retko dolaze bez najave. Pet provera pre dužeg puta rešavaju najveći deo:

• Rashladna tečnost. Nivo se proverava na hladnom motoru, u ekspanzionoj posudi, između oznaka MIN i MAX. Ako je često dopunjavaš, negde curi — a curenje se leti pokazuje najgore.
• Ulje. Nizak nivo ulja na vrućini znači lošije hlađenje i podmazivanje istovremeno.
• Hladnjak i ventilator. Rebra hladnjaka zapušena insektima i prašinom smanjuju hlađenje; ventilator mora da se uključi kad motor dostigne radnu temperaturu.
• Kaiš i creva. Ispucalo crevo puca onda kada je pod najvećim pritiskom, dakle na vrućini.
• Akumulator. Suprotno uverenju, leto ubija akumulatore više nego zima — visoke temperature ubrzavaju isparavanje elektrolita, a otkaz se javi tek na prvom hladnom jutru.

Gume na vrelom asfaltu

Asfalt na 35 stepeni vazduha lako pređe 55–60 stepeni. Vazduh u gumi se širi, pa pritisak tokom vožnje poraste za 0,2 do 0,3 bara u odnosu na hladno merenje. To je normalno i ne ispušta se — ispuštanjem pritiska iz zagrejane gume dobijaš podpritisak čim se ohladi.

Opasna je obrnuta situacija: guma sa premalo vazduha se na vrućini savija u bokovima, greje se dodatno i može da popusti pri punom opterećenju. Zato se pritisak proverava na hladnim gumama, pre puta, i podiže za oko 0,2 bara kada je auto pun putnika i prtljaga — vrednost za opterećeno vozilo piše na nalepnici u okviru vrata ili na poklopcu rezervoara.

Proveri i starost guma: posle šest do osam godina smesa otvrdne bez obzira na šaru, a letnja vrelina ubrzava starenje. Detalje o dubini šare i tome kada guma odlazi imaš u tekstu o pritisku i dubini šare.

Kada se putuje, a kada se stoji

Najgori pojas dana je između 12 i 17 časova — najviše sunca, najviše zastoja i najveći umor. Ako biraš vreme polaska, rano jutro je jeftinije i po nervima i po potrošnji: motor ne mora da radi protiv vrućine, klima troši manje, a kolone na naplatnim rampama i graničnim prelazima su kraće. Gužvu na prelazima možeš da proveriš uživo preko kamera sa graničnih prelaza, a trošak puta unapred da izračunaš kalkulatorom putovanja.

Na dugoj relaciji pravilo je jednostavno: pauza na svaka dva sata ili 200 kilometara, minimum petnaest minuta, obavezno izlazak iz vozila. Kratka šetnja i voda vraćaju pažnju bolje od kafe popijene za volanom.

Dete, pas i vreo automobil

Ovo je jedini deo teksta koji nema nijansu. Automobil parkiran na suncu zagreva se za 20 stepeni u prvih deset minuta i za više od 30 stepeni u pola sata, a otvoren prozor tu skoro ništa ne menja. Dete se pregreva tri do pet puta brže od odraslog čoveka.

Dete i životinja se ne ostavljaju u parkiranom autu ni na minut, ni u hladu, ni sa odškrinutim prozorom.

Ako naiđeš na dete ili životinju zaključane u vrelom vozilu, zovi 192 odmah i ostani kod vozila. Minut zvanja je kraći od minuta traženja vlasnika po prodavnici.

Šta se leti drži u autu, a šta nikako

U vozilu koje stoji na suncu temperatura na tabli lako pređe 70 stepeni. Iz njega izbaci:

• upaljače i sprejeve pod pritiskom (dezodoransi, sredstva za gume)
• eksterne baterije i telefone — litijumske ćelije na vrućini bubre i mogu da se zapale
• flaširanu vodu koja stoji nedeljama, plastične flaše i lekove osetljive na toplotu
• naočare sa plastičnim okvirom i sve što ne želiš izobličeno

Korisno je držati: bocu vode, senčnik za vetrobran, mikrofiber krpu, rezervnu majicu i kapu za pauzu na suncu. Senčnik nije kozmetika — snižava temperaturu volana i table dovoljno da možeš da uhvatiš volan bez opekotine.

Nisko sunce i prljav vetrobran

Letnja jutra i večeri donose sunce nisko na horizontu, tačno u visini očiju. Samo po sebi to je nezgodno; u kombinaciji sa masnim slojem na staklu postaje opasno, jer se svetlost razbija po celoj površini i put ispred bukvalno nestaje na sekund-dva. Isti taj sloj nastaje od insekata, prašine i isparenja sa plastike table, pa se leti stvara brže nego u bilo kom drugom periodu.

• vetrobran peri i sa unutrašnje strane, najmanje jednom mesečno — spolja ga pere kiša, iznutra niko
• gumice brisača se leti suše i cepaju; brisač koji ostavlja trag ne čisti nego razmazuje
• rezervoar za tečnost drži pun, sa sredstvom protiv insekata, ne samo vodom
• naočare za sunce sa polarizacijom smanjuju odsjaj sa mokrog i vrelog asfalta

Kada ti sunce udara pravo u oči, jedini ispravan potez je usporavanje. Štitnik obori, razmak povećaj i računaj da te vozač iz suprotnog smera u istom trenutku takođe ne vidi dobro.

Kočnice na dugoj nizbrdici

Planinski putevi i prilazi klisurama leti su puni vozila natovarenih do krova. Ako se nizbrdica vozi na kočnici, pločice i diskovi se pregreju, a kočenje počne da slabi iz kruga u krug — pojava koja se zove fading i koja dolazi bez upozorenja, tačno u trenutku kada ti kočnica najviše treba.

Rešenje je vožnja u nižem stepenu prenosa, tako da motor drži brzinu, uz kratke i odlučne pritiske na kočnicu umesto stalnog držanja noge na papučici. Kod automatskih menjača isto se postiže ručnim režimom ili programom za nizbrdicu. Ako osetiš da papučica postaje mekša ili da miriše na pregorelo, stani na prvom bezbednom mestu i sačekaj da se kočnice ohlade — polivanje vodom pregrejanog diska ga trajno krivi.

Koliko klima zaista troši

Klima u proseku podigne potrošnju za pet do deset odsto, najviše u gradu gde motor radi na niskim obrtajima. Otvoreni prozori su na gradskim brzinama jeftinija opcija, ali od oko 80 km/h naviše otpor vazduha kroz otvoren prozor pojede više goriva nego kompresor klime — na auto-putu je klima i udobnija i ekonomičnija.

Nekoliko sitnica smanjuje trošak: parkiranje u hladu ili sa senčnikom, kratko provetravanje pre polaska, i gašenje klime nekoliko minuta pre kraja vožnje uz uključen ventilator, čime se isparivač suši i ne razvija onaj karakterističan miris vlage. Ako te zanima šta te tačno košta kilometar u letnjem režimu, izračunaj ga kalkulatorom potrošnje, a aktuelne cene proveri na strani sa cenama goriva.

Motor se greje u koloni — šta sad

U zastoju nema strujanja vazduha kroz hladnjak, pa se sve oslanja na ventilator. Ako kazaljka temperature krene naviše ili se upali crvena lampica:

1. isključi klimu (ona dodatno opterećuje motor) i uključi grejanje na maksimum — zvuči apsurdno, ali grejač je dodatni hladnjak koji povlači toplotu iz motora
2. u koloni drži menjač u neutralu i lagano dodaj gas da porastu obrtaji, jer ventilator i pumpa tada rade jače
3. čim možeš, skloni vozilo na bezbedno mesto i ugasi motor
4. poklopac hladnjaka se NE otvara dok je sistem vreo — para pod pritiskom pravi teške opekotine; sačekaj najmanje pola sata

Ako je nivo tečnosti pao naglo, ne dolivaj pa nastavi kao da se ništa nije desilo. Curenje na vrućini se pogoršava i završava se pregrejanom glavom motora, što je popravka reda veličine nekoliko stotina hiljada dinara.

Kratka čeklista pre letnjeg puta

• pritisak u gumama izmeren na hladno, uvećan za opterećenje
• nivo rashladne tečnosti i ulja proveren na hladnom motoru
• filter kabine i rad klime provereni pre prve vrućine
• voda i senčnik u kabini, sprejevi i baterije izbačeni
• polazak van najtoplijeg dela dana, pauza na svaka dva sata
• u autu nikad dete ni životinja bez nadzora

Letnja vožnja se ne razlikuje od zimske po tome koliko traži pažnje, nego po tome što opasnost ne izgleda opasno. Suvo je, vidljivost je odlična, put je čist — a upravo tada se najlakše prekorači brzina i skrati rastojanje. Koliko to košta kada se pretvori u prekršaj, pogledaj u pregledu kazni za prekoračenje brzine.