Parkiranje bez stresa — paralelno, garažno i uz pomoć senzora

Parkiranje je jedina radnja u vožnji koju mnogi voze desetinama godina, a nikada je ne nauče kako treba. Razlog je što se najčešće uči „po osećaju", a osećaj se menja sa svakim novim vozilom. Kada se jednom savladaju referentne tačke, postupak postaje isti u svakom automobilu — menja se samo veličina.

Ovde je postupak za paralelno i upravno parkiranje, plus ono što senzori i kamera ne mogu da vide.

Pre svega: izbor mesta

Mesto mora biti duže od vozila za oko metar i po kod paralelnog parkiranja. Mesto koje je „taman" traži više manevara nego što vredi, a svaki manevar u gustom saobraćaju je i rizik i nervoza za one iza tebe.

Pre nego što staneš, proveri i da li je parkiranje tu uopšte dozvoljeno — pešački prelaz, stajalište, kolski ulaz i mesto za osobe sa invaliditetom nisu opcija. Spisak zabrana i iznosi kazni su u tekstu o zaustavljanju i parkiranju.

Paralelno parkiranje, korak po korak

1. Zaustavi se paralelno sa vozilom ispred mesta, na rastojanju od pola do jednog metra, tako da ti se zadnji točkovi poklope sa njegovim zadnjim točkovima.
2. Uključi desni pokazivač, ubaci rikverc i kreni polako, sa okrenutim volanom potpuno udesno.
3. Kada u levom ogledalu ugledaš prednji far vozila koje je iza mesta, ispravi volan i nastavi pravo unazad.
4. Kada ti prednji desni ugao vozila prođe zadnji ugao vozila ispred, okreni volan potpuno ulevo.
5. Uđi do kraja, pa ispravi vozilo i koriguj položaj napred-nazad.

Referentne tačke se razlikuju od vozila do vozila, ali se nauče za dva-tri pokušaja na praznom parkingu. Jednom naučene, rade uvek.

Upravno parkiranje

Upravno parkiranje je lakše unazad nego unapred, iako većina vozača radi obrnuto. Ulazak unazad daje bolju kontrolu zadnjeg dela i, što je važnije, izlazak unapred — sa punom preglednošću na saobraćaj.

Postupak je isti: prođi pored mesta dok ti se sredina vozila ne poklopi sa krajem susednog vozila, okreni volan i uđi unazad, korigujući pravac po ogledalima.

Zašto se izlazi unapred

Izlazak unazad iz upravnog mesta znači da ulaziš u saobraćaj bez pogleda na ono što ti dolazi sa strane, dok te susedna vozila zaklanjaju. Statistika sitnih šteta na parkinzima to potvrđuje — najviše ih se desi baš pri izlasku unazad.

Kod parkiranja u garaži i na velikim parkinzima to je pravilo koje rešava skoro sve sudare sa vozilima u prolazu i sa pešacima.

Senzori i kamera

Parking senzori mere rastojanje ultrazvukom i pouzdani su za velike, čvrste prepreke. Ono što često ne vide: niske ivičnjake, tanke stubove, kuke za vuču, žicu i mrežu, kao i predmete odmah uz branik.

Kamera daje bolju sliku, ali menja perspektivu i po kiši, snegu i blatu jednostavno ne vidi. Zato se koristi kao dopuna ogledalima i pogledu preko ramena, ne kao zamena.

Deca i parking

Najveći rizik pri kretanju unazad su deca, jer su ispod visine zadnjeg stakla i van dometa kamere i senzora. Pre kretanja unazad u naselju obavezno pogledaj oko vozila, posebno ako si parkiran ispred zgrade ili škole.

Ista logika važi i pri izlasku iz vozila. Vrata se otvaraju uz pogled u ogledalo i preko ramena, jer je otvaranje vrata najčešći uzrok povreda biciklista u gradu.

Parkiranje na nagibu

Na nagibu vozilo mora biti obezbeđeno od samopokretanja: ručna kočnica, prva brzina ili položaj P kod automatika, i okrenuti prednji točkovi. Nizbrdo se točkovi okreću prema ivičnjaku, uzbrdo od ivičnjaka.

Za propuštanje mera kojima se sprečava samopokretanje propisana je kazna od 5.000 dinara — a vozilo koje se pokrene samo pravi štetu za koju odgovaraš, iako u njemu nikoga nije bilo.

Uska mesta i retrovizori

U uskoj ulici i tesnoj garaži retrovizori su najskuplji santimetri. Kod modernih vozila se sklapaju električno, a kod parkiranja uz zid to je razlika između mirnog izlaska i ogrebotine.

Ako je mesto toliko tesno da ne možeš da otvoriš vrata, to nije mesto za tebe — susedno vozilo će ih otvoriti u tvoja.

Zimi i po lošem vremenu

Sneg sakriva ivičnjake, oznake i rupe, pa se parkira sporije i sa više provera. Vozilo parkirano preko noći na ulici zimi treba očistiti pre polaska — i staklo i krov i svetla, jer sneg sa krova pri kočenju sklizne na vetrobran.

Ručna kočnica se po velikoj hladnoći i vlazi može zalediti za disk; u tim uslovima bolje je ostaviti vozilo u brzini uz okrenute točkove.

Garaže i rampe

U garaži se vozi hodačkom brzinom, sa uključenim oborenim svetlima i uz pretpostavku da će iza svakog stuba izaći neko. Rampe i krivine u garažama su uske, pa se prolazi po sredini trake, ne po unutrašnjoj strani.

Ako često parkiraš u istoj garaži, zapamti mesto sa širim prilazom — pet metara hoda više vredi više od svakodnevnog manevrisanja.

Kada mesto ne postoji

Traženje mesta u zoni bez parkinga je najveći gubitak vremena u gradskoj vožnji i uzrok najvećeg broja nepropisnih parkiranja. Ako znaš da ideš u takvu zonu, planiraj garažu unapred ili parkiraj dalje i prošetaj.

Zaustavljanje u drugom redu „na minut" nije rešenje: kolona koja se formira gura ostale u preticanje po suprotnoj traci, a autobus ne može da priđe stajalištu.

Kako se uči novo vozilo

Svako vozilo ima svoje dimenzije, svoj radijus okretanja i svoju tačku iz koje vozač „vidi" kraj haube. Kada promeniš auto, prvih nekoliko dana parkiranja je nagađanje — i tu nastaju najskuplje ogrebotine. Petnaest minuta na praznom parkingu rešava to zauvek: postavi kutiju ili flašu, priđi joj polako i zapamti gde se ona nalazi u tvom vidnom polju kada je do branika ostalo pola metra.

Isto se radi i za zadnji deo, uz pomoć ogledala i kamere, i za bočno rastojanje pri prolasku pored prepreke. Kada jednom naučiš te tri referentne tačke, parkiranje prestaje da bude procena i postaje postupak — a postupak radi i kada si umoran, u mraku i sa vozilima koja čekaju iza tebe.

Vozila koja čekaju iza tebe

Najveći deo grešaka u parkiranju ne dolazi od neznanja nego od pritiska. Kada iza tebe stane vozilo i sačeka, vozač počne da žuri, preskoči korak i završi u tri dodatna manevra. Rešenje je jednostavno i pomaže odmah: kada uđeš u manevar, ignoriši ono što je iza tebe i radi svojim tempom.

Ako mesto ne uspeš iz drugog pokušaja, izađi i vozi dalje — pronaći ćeš drugo mesto za pola minuta. Insistiranje na tesnom mestu sa publikom iza sebe najčešće završi dodirom sa susednim vozilom, koji se rešava mnogo duže od traženja novog mesta.

Parkiranje po pravilima

Uz tehniku ide i pravni deo: vozilo se parkira na jednom parking mestu, u okviru obeleženih linija, i tako da ne ometa druge učesnike. Zabranjeno je parkiranje na pešačkom prelazu, stajalištu javnog prevoza, biciklističkoj stazi, kolskom ulazu i mestu za osobe sa invaliditetom bez odgovarajuće dozvole.

Iznosi kazni idu od 3.000 dinara za parkiranje van obeleženog mesta do 10.000 dinara i 2 kaznena poena za mesto rezervisano za osobe sa invaliditetom, a nepropisno parkirano vozilo može biti i uklonjeno o trošku vlasnika. Pun spisak je u tekstu o zaustavljanju i parkiranju.

Česta pitanja

Koliko mesta treba za paralelno parkiranje? Otprilike dužina vozila plus metar i po. Mesto koje je „taman" traži više manevara nego što vredi, a svaki manevar u saobraćaju je i rizik.

Da li se u upravno mesto ulazi napred ili unazad? Unazad, jer tada izlaziš unapred, sa punom preglednošću na saobraćaj i pešake. Najviše sitnih šteta na parkinzima dešava se pri izlasku unazad.

Mogu li da se oslonim na senzore i kameru? Kao na dopunu, ne kao na zamenu. Senzori ne vide niske ivičnjake, tanke stubove i kuke za vuču, a kamera po kiši, snegu i blatu ne vidi ništa.

Šta ako oštetim tuđe vozilo na parkingu? Ostavi podatke i kontakt, i prijavi štetu osiguranju. Napuštanje mesta bez toga tretira se drugačije i mnogo strože nego sama šteta.

Parkiranje kod kuće i u zgradi

Mesto u zajedničkoj garaži ili u dvorištu deli se sa komšijama, pa se sitni sukobi rešavaju istim pravilima kao i na ulici: vozilo staje u okviru svog mesta, ne blokira prolaz i ne zauzima prostor za manevar drugima. Ako je mesto obeleženo, obeleženo je zbog dimenzija koje su nekome potrebne.

Kod parkiranja ispred zgrade najčešći problem je blokiran kolski ulaz. To nije samo neuljudno — vozilo koje blokira ulaz može biti uklonjeno o trošku vlasnika, a u slučaju potrebe za intervencijom hitnih službi posledice su ozbiljnije od kazne.

Kada je bolje odustati od mesta

Postoje mesta koja se tehnički mogu zauzeti, ali ne treba. To su mesta na kojima ćeš morati da izlaziš unazad u gustu saobraćajnu traku, mesta uz sam ugao raskrsnice gde zaklanjaš vidljivost drugima, i mesta uz kolski ulaz gde ćeš blokirati nekoga ko će izaći za pola sata.

Vreme koje se dobije parkiranjem na takvom mestu gubi se pri izlasku, a rizik ostaje ceo. Pravilo koje vredi: ako ti je za ulazak potrebno više od tri manevra ili ako ne možeš da otvoriš vrata do kraja, mesto nije za tvoje vozilo.

Kratko, za pamćenje

• biraj mesto duže od vozila za bar metar i po
• uči referentne tačke, ne osećaj — one rade u svakom vozilu
• u upravno mesto ulazi unazad, izlazi unapred
• senzori i kamera ne vide niske i tanke prepreke ni decu
• na nagibu: ručna, brzina i okrenuti točkovi